Besede dra Mih. Polita-Desančića

Ако има људи, који ту автономију још хвале. то може само толико смисла имати. да Хрватска и Славонија нису баш у одпошају мађарских жупаннја и да мађарски језик у Хрватској и Олавонији бар у автономним ехварма није званичан као у Угарској. Али о каквој државоправној самоеталностц Хрватске и Славоније говорити, кад хрватски бан мора оно радити. што му се из Пеште заповеди, и кад не сме у хрватском сабору бити веСина, која би опонирала Угарској о државоправној самосталности при таком положају горити, нема смисла. Тај потчињени положај Хрватске најбо.ве се показао у г. 1880, кад је требало склапати нову Финанцијалну нагоду са Угарском на дееет година. Мађари су ту нагоду у своју корист диктирали, а Хрвати су је морали иримити, ма да је јавно мњење у Хрватској било против те нагоде, и ма да је опозиција' на хрватском сабору јасно показала шкод.вивоет те нагоде. Но ако је већ кукаван положај већине на хрватском сабору, то је још кукавнија улога хрватских посланика на угарском сабору. Те хрватске посланике на угареком сабору слабо уважава и сопствена владина странка, а код мађарске опозиције су у највећој мери омражени, јер ти хрватеки посланици безусловно, тако рећи, жмурећки гласају у свима питањима са владом мађарском. Бивало је, да је већина владина на угарском сабору зависила од хрватских посланика. Долази ли мађарска влада у таку неприлику, то се таки по хрватске посланике телегр аф и ше, па они онда доЦу у Пешту, гласају са владом па надгласају опозицију те оду опет кући! Није чудо дакле, да те хрватске посланике све гране опозиције мађарске мрзе а хрватска опозиција назвала их је „пензионирцима мађарским" ! Кад је дошла нова Финанцијална нагодба међу Хр-

477

ХРВАТСКЦ ПОСЛАНИЦИ НА УГ. САБОРУ.