Besede dra Mih. Polita-Desančića

ватској, да је Угарска може приеи.тити на плаћање те квоте. (Порицање.) Бар то је мњење ХрватаУ „Позната је ствар, поштовани доме. да се л г нагоди од год. 1868. усвојила паушална еистема у обзиру пздатака за автономне поелове хрватске. Хрватска је добивала за своје автономне ствари паушал од 2,2000.000 Фор. Сав остали приход морала је Хрватска етав.вати у заједничку угарску благајнпцу. Ово је измењено v нагоди од год. 1873. По тој измени Хрватска пма право да задржи за евоје автономне ствари од свога прихода 45°/ q , дочим осталих 55% има став.вати у заједничку угарску благајну. Баш у том обзиру држи се у Угарској, да је Хрватска у великом добиту. Ја ћу признати, да је велика корист Xрватске. што може на своје автономне ствари од свог дохотка употребптп 45°/ 0 , јер за исте етвари, као што је: унутарња управа. правосуђе и настава, Угарска много мање сме да троши. Но како етојимо еа оних 55% ? Са својим прилогом од 55% Хрватска није влаена ни најмањи пут. ни најкраћу же.везницу градити. Није влаена у свом интерееу ни једне крајцаре употребити за трговину. за промет, за јавне грађевине све то зависи од Угареке. И ако угарски и хрватеки интерееи дођу у том обзиру у противност, то одлучују свагда угареки интереси. На против Хрватека са евојих 55% мора прилагати за еве ствари Угарске, које су заједничке. П тако Хрватека са својих 55% често троши на оно, што не еамо да није у њеном интересу, већ је чеето еа свим против њеног интереса. 8а тај одношај хоћу само да наведем један, два примера. Давнашња же.ва Хрватске је, да се сагради земунеко-еиеачка жељезница. Ја знам, да кад сам још код хрватске дворске канцеларије служио, да је била траса готова, да су планови били зготов.вени, да се шта више нашло и једно друштво, које је хтело ту пругу да гради, и да није насту-

484

БЕСЕДА О ОДНОШАЈУ ХРВАТСКЕ ПРБМА УГАРСКОЈ.