Besede dra Mih. Polita-Desančića

483

БЕСЕДА О ОДНОШАЈУ ХРВАТСКЕ ПРЕМЛ УГАРСКОЈ.

из којпх се је године 1868. извео кљ v ч покрику заједничких потребштина, овај одбор држи ово двоје на уму, прво што су век оне године оба поштована краљевинска одбора упознала, да по установљеном кључу одпадајука свота на аутономне потребштине краљевина Даљмације, Хрватске и Сдавоније не би ни за половицу покрити досегла те аутономне потребштине. а друго, да се за онда поетојеки размер није ни мало на боље променно. Јер у пркос томе, што су ее вазда новими порези приходи ових краљевина повекавали, те за мало двоструки нарасли, ипак данас када би Хрватска на покрике заједничких поеала имала принети свој део по кључу §. 12. нагодбе уетановљеном. не само морала би сав колики свој чисти приход издати на заједничке послове тако да за њене аутономне потребштине не би ништа преостало, него би још знаменпте своте дужна остала заједничким пословима. “ „Напоелетку каже: „Нитко не би био радоснији него краљевински одбор, да је угарска управа пре године 1848, а за тим после ње апсолитна бечка и најпосле опет уставна угарска влада добрим државннм господарством помогла развити благостање и порезну снагу краљевина Хрватске и Олавопијс, те би њезини приходи поврх аутономних потребштина још много веким заједничким дужноетима могли потпуно задовољити. Он ее нада и радује, да ke државна управа унапред тим путем уредно и уепешно радити.“ „Пошт.доме! По томе каквог може имати смисла, да се квота у опште установљује? Омисао може бити само теоретичан, јер је и сам краљевински одбор угарски морао увидети, да Хрватска није у стању ту квоту сносити, и за то је за принос Хрватске други кључ уетановљен. И ако има смиела установљење квоте, то само може бити тај, да стоји као каква претња према Хр-