Besede dra Mih. Polita-Desančića

зика. а губи из вида прави културни развитак етановништва Угареке. Но најзначајније је у тој беседи крајња етавка. где ее каже, да „нема владе. која би се знала узвиеити до евога племенитога задатка“. И заиста да такове владе има и питање народноети и читав енутарњи положај Угарске стајао би друкчијеУ)

*) Ова беседа Политова пада веЕ у доба кад се ово дело почело штампатп. И са том бееедом закључена је ова збирка Политових беседа.