Bitef

istorija

U »Priznanju«, izvedenom prvi put u Odeonu 1888. godine, govori se o drami preljube u jednoj velikoj buržoaskoj porodici i o božjoj kazni, koja stiže krivce po uôinjenom priznanju. U komadu se izdašno koriste terne, koje govore o Časti, Porodici i Otadzbini. Režiju je preuzela na sebe Sara Bernhardt lično. Za ulogu Margerite (preljubnice) angaiovala je gospodicu Sisos, koju je uputila u svoj način tumačenja te uloge. Komad nije doživeo neki naročiti uspeh. Danas se ova drama prikazuje u »Café-théâtre«, preuređenom u tu svrhu po ugledu na italijanska mala pozorišta. Čitanje knjiga, u kojima Sara Bernhardt govori o sebi, o svojoj koncepciji uloge glumca (»Umetnost glumca«...), o pozorištu uopšte, knjige koju piše njena unuka Lysiane Bernhardt, brojne kritike, isečci iz štampe, biografije, fotografije, gramofonski snimci koji se odnose na ovo »sveto čudovište« ceo taj materijal olakšao je posao oko režiranja komada i doprineo pokušaju stvaranja nerealne i zbunjujuée atmosfere koja je pratila ovu »grandioznu i privlačnu iičnost«. »Priznanje« je b¡lo izabrano za prikazivanje na Svetskom festivalu 1973. u Nancyju, na festivalu Premio Roma 1973. (na kome je predhodno bilo izvedeno, od strane iste glumačke ekipe, delo Sare Bernhardt »Pozorište na polju časti«) i na festivalu u Minhenu 3. i 4, juna 1973. godine.

sarah bernhardt 1844-1923

1859. Stupanje u Konzervatorij (parisku glu mačku školu)

1861. Druga nagrada za komediju 1862. Druga nagrada za tragediju 11. avgusta; prvi nastup u ComédieFrançaise u ulozi Ifigenije 24. avgusta: drugi nastup u ulozi Valerije 1863. Pošto je ošamarila gospodu Nathalie, Sara Bernhardt napušta Théâtre-Français 1864. U maju mesecu iznenada napušta pozoriste i sve do 1867. pojavljuje se na sceni samo pet puta 1867. Prvi nastup u Odeonu (»Učene žene«) 1869. Trijumf u »Prolaznfku« od F. Coppéa 1872. Zahvaljujuéi izvanrednoj interpretaciji uloge kraljice u »Ruy Blasu«, omoguéen joj je nastup u Comédie-Française u «Mademoiselle de Belle-lsle» 1880. Usled jedne nepovoljne kritike napušta Théâtre-Français i od 1880, do kraja života: brojna gostovanja u inostranstvu: u Americi (9 dugotrajnih gostovanja), Australiji, Evropi (posebno u Engleskoj) 1882. Sara Bernhardt se udaje, u Londonu, za M. Damalau Kreacija uloge Fedore u «Waudevilleu» 1887. Kreaoija uloge u «La Tosca» u pozorištu Porte Sa-mt-Martln 1888. «Dama s kamelijama» u pozorištu «La Gaité» 1893. Kupuje pozoriste «La Renaissance», koje svečano otvara 6. novembra sa komadom J. Lemaîtrea »Kraljevi« 1895. «Magda ou la princese lointaine» 1899. Sara Bernhardt napuš ta pozoriste «Renaissance» da bi preuzela upravu u «Théâtre des Nations», place du Chatelet, koje ce übuduée nositi njeno ime 1900. »Orlić« 1900—1915. Brojne kreacije i gostovanja 1915, Posto joj je 22. februara amputlrana jedna noga, pojavljuje se posle nekoliko meseci u «Théâtre des Armées» 1920. Kreaoija Atalije u «Théâtre Sara Bernhardt» 1922. Snimanje za film u njenom ateljeu, boulevard Péreire (nezavršeno) 1923, 26. mart: smrt Sare Bernhardt • sahranjena na grobiju Père-Lachaise

komadi

»Priznanje« («L'Aveu») »Pozoriste na polju casti« («Du Théâtre au camp d'honneur») «Adrienne Lecouvreur» Sara Bernhardt je napisala »Moje uspomene«, kao i vise delà o pozorištu.

ansambl

Prierre Spivakoff Njegov život sastoji se od niza sreénih susreta: René SIMON (njegov profesor, Bernhard DE COSTA ( s kojim je stvorio «caféthéâtre»), Claude REGY fc-iji će asistent bîti 1968), Sara BERNHARDT (koja mu pruža priliku da se afirmiše listovremeno i kao režiser i kao giumac). Njegova najveéa želja : pozonšte u kome ce prikazati »Priznanje« à »Pozorište na polju casti«.

Gerard Dessalles Rastrzain preko daña izrnedu filma (dugometražnog i kratkometražnog) i televizije (dvadesetak drama, a nedavno i kao voditelj i animator u »Cirkuskim kolima«), ovaj lauréat Fondation de la Vocation za 1962. godimu uveče je glumac i režiser u pozorištu, a naroSito u «café théâtre», ciji je on jedan od osnivača. Juliette Carré Pohada kurseve René SIMONA, gde se sreće sa Pierre SPIVAKOFFIM, odlazi za njim u pozoriste «Colbert» 1967 godine i, od tog doba, neprekidno radi sa njim, sa izuzetkom nekih predstava koje daje u Parizu i prilikom gostovanja u inostranstvu. Pierre Haudebourg Sve ga privlači i dovod'i u iskušenje: film, televizija (3 drame), pozoriste (festival u La Saule), a sada i «café-théâtre». Pierre-Yves Schaeffer Napustivši amatersko pozoriste (3 režije), došao da započne svoju karijeru u ovoj profesionalnoj sredini. Elisabeth Saure! Kolebala se između etnografije (škola Luvra) ,i scenografije (diplomirala na Arts Décoratifs de Paris), da bi na ikraju prihvatila obe aktivnosti. Njeno ime nalazîmo 1970. u Halle de Paris (Šiilerovi »Razbojnici«) , 1972. u Grand-Palais, 1972—1973 u Sélénite (»Priznanje«) i 1973 u Carré-Thorigny (baleti Alaina Germaina). Christian Bergagnini Prekida studije u Art Dramatique da bi režirao »Priznanje«. Svoju glumaèku karijeru potvrduje ostvarenjem uloge u »Pozorištu na polju časti«. Robert Bury Ličeniik SIMONA, sudeluje u režiji »Priznanje«, pre nego što će nastupiti na priredbi Pierre SPIVAKOFFA.