Bitef

rieh w. bauschulte (stari gradski savetnik) ; klaus miedet (biskup, sudija, upravnik zatvora) ; fritz lichtenhahn ( grabar ov sin); gisela stein (njegova žena, kor delija) ; friedrich ptok (stolar); gunter berger, Hermann ebeling, Christoph hofrieht er i joachim kerzel (vojnici) ; franz nicklisch (stari mornar) ; hogler kepich (stari ložač) ; eher hard heimann (mladi ložač) ; uwe helfrich i marcel werner (ustanici) ; lothar blumhagen (zatvorski lekar); peter Herzog (tomas); lisi mangold (suzana) ; holger madin (dzon); otto reimer, klaus jepsen i peter wagenbreth (radnici) ; reaner pigulla (mali čovek). asistenti režije: bernhard specht (arie zinger) ; pomoenik kostimografa: kazuko watanabe; inspieijent: wolfgang bolek; šaptačica : doris pehlemann; tehničko vođstvo: julian herrey; šef radionica: Hans bohr er; osvetljenje: max heller; realizad) a maske hans dublies; ton: gerhard hesse; montaža tona: gabriele kronenxberg; izrada kostima: gerda roedel i helmut pohl. tri čina (14 slika). pauza posle 11. slike. premijera o digrana: 3. juna 1973.

pevanje

Probudi se čovek jednog daña i primeti da je izgubm glas. Pode da ga traži i kada je stigao u šumu, naide na pticu koja ga je ukrala. Ptica je pevala vrlo lepo i čovek rece u sebi: »sada, kad mogu tako lepo da pevam, postaóu bogat i slavan.« Zatvori pticu u kavez i naredi joj: »kad budem otvarao usta, umesto

mene pevaćeš ti.« Onda pode kralju i rece: »želim da otpevam vašem veličanstvu jedan hvalospev.« Ali, kad bi čovek otvarao usta, ptica bi samo stenjala i jecala, jer je bi la zatvorena u kavezu i kralj naredi da Soveka išibaju. Čovek ponese pticu kuci, ali njegova porodica nije mogla da podnese jecanje i stenjanje ptice i napusti ga. Na kraju, čovek je odlučio da vrati pticu u šumu i da je pusti iz kaveza, Ali, čovek je smatrao da je kralj nepravedno postupio sa njim i u jednom trenutku giasno rekao: »kralj je budala«, a pošto je ptica još ¡mala ljudski glas, ona je te reči pronela kroz šumu i uskoro su ib i druge ptice naučile. Kada je kralj ponovo krenuo u lov, bio je nemalo iznenaden kada je öuo kako sve ptice pevaju: »kralj je budala.« Uhvati pticu koja je prva s tim započela, počupa joj perje, prebije krila i pribode je za granu, da bi služila kao opomena drugim pticama. Suma je zanemela. A onda, kao što je ptica pre toga ¡mala ljudski glas, tako je sada čovek doblo bolove od kojih je patila ptica. Öovek je bez glasa jurio tim predelima, tresao glavom i lupao nogama i na kraju su ga doživotno zatvorili u kavez. (Lir)

detinjstvo i mladost

Edward Bond je roden 1935. godine u bezbojnom londonskom predgrađu Holloway. U vreme kada je počeo da pohađa školu, izbio je rat i njega su evakuisali u Cornwall, da bi ga odmah posle ñapada iz vazduha na London vratili kuci, s tim da ga smesta opet pošalju na selo kod dede i babe u Fen's (Istočna Engleskaj. Pošto je nerado govorio o tim ranim godinama svoga života, pitali smo ga; da nije možda razlog tome neznatan uticaj, koje su one u stvari ¡male na njega. Naprotiv, Očigledno su ¡male ogroman uticaj na mene i upravo zbog toga mi je teško da govorim o njima. Kod tako naglih promena, dolazi se do saznanja o mnogim stvarima, koje u normalnim prilikama ostaju nezapažene već sam prelaz iz Fondona na selo do te mere je uticao na mene, da sam bio sasvim pometen. Jeste li kadgod ranije napuštali London? Nisam. Kada prvi put ugledate polje, a niste na to uopšte pripremljeni to je zaista vel iki doživljaj. Upoznao sam mnoge ljude. Svi su govorili onim čudnim kornvolskim dijalektom, koji bi po men! mogao da bude i Japanski. Time bi se moglo objasniti, zašto izvesna saznanja nemaju ono značenje,

koje im se u normalnim prilikama pripisuje. Naime, ako bih ceo život proveo u Londonu, morao bih znati kako se na pojedine događaje reaguje. Odgovori su mi veó odavno bi ! i poznati. Međutim, ako ste premešteni u drugu sredinu, neminovno nastaje prekad izmedu osećaja i stečenih saznanja. Ako treba da postoji neki razlog što sam postao pisae, rekao bih da je on upravo u tome. Šta je u vašoj svesti ostavilo vise traga, ova nagla promena načina života ili ratne opasnosti? U svakom slučaju, ja nisam bio svestan da su me iz opasne zone sklonili na bezbedno mesto u mojim ocima to je, razume se, izgledalo drugačije, jer, u poöetku, rat je ličio na nešto herojsko. Detetu se to ovako objašnjava: nekada su neki hrabri Ijudi stupili negde u rat. Cela ta stvar ličila mi je na priču o oekim pustolovinama i bio sam prilično razočaran, što nisam mogao i ja u njima da učestvujem. Neke stvari, međutim, nisu se slagale s tim utiskom; uzmimo na primer opis Hitlerove ličnosti način njegovog ponašanja bio mi je jednostavno neshvatljiv. Bio je čovek, a ponašao se neljudski i groteskno. Tako je u mojoj svesti nastala slika totalnog zla, što je bilo veoma neobično, jer se ničim nije moglo objasniti, na osnovu kakvih prethodnih saznanja sam do takve slike došao. Jer, ako je Hitler bio takav čovek a nekog drugog Hitlera nisam poznavao postavljalo se pitanje, da Ii bi se i od nekog drugog čoveka moglo očekivati da bude isto tako potencijalno eksplozivan, kao što je to Hitler bio. Da Ii ste u to doba živeli s vašom porodicom? Ne. Postoji utisak da su u komadima, kao i u formiranju dramaturga, kao na primer Amolda Weskera, odlučujuću ulogu odigrala njegova porodica i sredina u kojoj je živeo. Da li je i vaša porodica ¡mala takav uticaj? Možda se varam, ali Wesker bi verovatno rekao kako on sa svojom porodicom čini jednu celinu, ili nešto slično tome, jer su njihovi odnosi bili takve vrste. Moj jedini odnos sa porodicom, medutim, bazirao se na totalnom nepoverenju u takvoj sredini drukčije nije ni moglo da bude. Kakva je to sredina radnička klasa? Niža radnička klasa. Ali ne londonska radnička klasa. Moji roditelji došli su u London za vreme privredne krize, jer na selu nije bilo posla za njih. Moj otac je bio poljoprivrednik, a u Londonu je radio sve moguće post ove. Jeste li bill svesni, da ste živeli u teškim prilikama? Mislim da sam bio svestan činjenice, da nemati novea znači imati manje zadovoljstava. Da smo imali vise novaca ne bih, na primer, morao da se odvojim od porodice. Da li je razlika u sooijalnoj Struktur! uticala na vaše samopouzdanje, mislim na prelaz iz bezoblične londonske četvrti u tešnje povezane, možda slobodnije i mirnije seoske zajednice? U to vreme Ijudi na selu nisu vise bili ni slobodniji ni mirniji. U Cornwallu postojale su one čudne reiigiozne sekte sećam se jos i danas, kako smo, kao deçà, u dugom lancu marširali preko brežuljaka, da bi se sa zastavama na čelu povorke izborili za njegov vrh. Pitaj boga šta Je to trebalo da znači.