Bitef

Priča o zamenjenom sînu je pripremni rad za Divove iz planine .Obadva delà cine jednu celinu i zato zasluluju samo jedan kritiéki osvrt. t/Divovima iz planine kulminira ono što je nazvano: nadrealističkim periodom pirandelovskog pozorišta iako, u stvari, mit o divovìma ima svoje posebno mesto i vise se pribliîava ciklusu zlokobnih proročanstava, koja predskazuju katastrofa rata, kraj umeínosti i društvenu smrt umetnìka. U toku poslednjìh godina života, Pirandello je upoznao velike evropske književne struje zalivaIjujući svome sinu Stefana, zatim Alberta Savìniu i Corradu Alvaro. lako je to poznanstvo mogio za njega da ima većeg značaja; u pogledu tehnićke strane, kao neko spoljno iskustvo ipak, to je prionulo iznutra za pirandelovsko delo. Traganje za istinom, koja predstavlja psihološku osnovu njegovog dela, najzad se završava u saznanju o konačnom krahu. Od kada je Pirandello otpočeo borbu protiv hipokrizije (koja je oblik neistine i predstavlja, dakle, suprotnost Pirandellovoj »čistoti«) niśta se nije promenìlo: Ijudi su i dalje zli, zaplašeni, ugnjetavani od strane društva i zarobljenici svoje ličnosti. Život se ili živi ili piše rekao je Pirandello, ali, u trenutku kada oseća predznake smrli, plamti u njemu sumnja da se protiv zia ne bori sa perom u rud opisujući ga, nego, zadajući mu udarce. Medutim, pesnik nema vise oruìja za borbu. U Divovima iz planine jedan dogadaj sìmboliino predstavlja tu činjenicu. Ilse, koja stiže sa grupom glumaca u vìlu Cotrona i njegovìh prìjatelja slobodnih bica koja su napustila društvo ima umetniiku i Ijubavnu misìju. Zbog njeje antro jedan pesnik, autor Price o zamenjenom sinu; suda je njena duìnost da deio prikaìe. Uzalud je Cotrone poziva da od toga odustane ì da se zadovolji životom. Na kraju kojì Pirandello, kako je ranije reieno, nije stigao da završi nego ga je ìsprìiao sinu —• Ilsin poraz, koju sluge rastržu, je poraź umetnosti i, u neku ruku, metafiziiki poraz samog Pirandella. Kao Ito je pisao A. Leone De Castris: »Zapravo, to je idealan kraj Pìrandellove istorije, taj poraz njegove ciste iluzije o mogućnosti postojanja jedne nadrealne ut ehe, jednog mistiinog preokreta čovekove tragedije, to je odgovarajući vid njegove sudbine kao pesnìka.. . . Pirandello ostaje sam sa bićima svoje samìlosti. Pesnik koji je teori j ski razradio jednu vrstu umetnosti, ogledalo za život, nije mogao završiti svoj neželjeni boravak na zemlji u nadrealistìikom bežanju. Ni isiorìjski uslovì—vreme ugnjetavanja i sìle,mrainì predznaci jedne nove evropske tragedije ni su se menjali na bolje, da hi on mogao svoje tragiino osečanje sveta pretvoritì u neko realìstiinije nadanje«. L’acte 4

Canevas doné par Stéfano Pirandello, le fils aîné du maître, d’après ce que lui en avait dit son père. L’acte IV devait se jouer sur la montagne, sur un

grand espace devant une des maisons habitées par les géants. Il s’ouvrait sur l’arrivée des acteurs fatigués de la longue route avec leur char et accompagnés par quelques-uns des Scalognois, tous guidés par Co trone. L’arrivée de ces étranges visiteurs inattendus excitait la curiosité des habitants, non par des géants qui ne seraient jamais apparus sur la scène, mais de leurs serviteurs et de tous les ouvriers employés par eux dans les divers chantiers de leurs grandioses travaux, maintenant tous assis à un grand banquet au fond de la scène, dont les tables devaient simaginer comme placées au-delà de la vue des spectateurs sur un espace énorme quelques-uns des banqueteurs les plus proches se seraient levés et seraient allés à leur rencoutre, surpris et attirés comme devant des êtres tombés d’une autre planète et Cotrone aurait manifesté à un majordome autorisé le désir de faire venir ses camarades. Use, voulant imposer la pièce en même temps que la poésie et refusant de la remplacer par une petite chanson ou un air de ballet qu’on exigeait d’elle, devait être massacrée par les géants avec ses principaux acteurs.

Magelli

» Paolo Aiađeli (Paolo Magelli) roden je 1947, : godine. Reziju je diplomìrao na Akademiji del , Teatro Metastasìo u Pirenei u klasì prof. Paola - Emilia Poesìa sa predstavama Żak ili pokoravanje - Joneska i Velika Ijutnja Maksa Friša. 1 Rumunija t Na osnovu razmene izmedu univerzitetskog cen- tra u Klulu i Akademìje u Firencì, Paolo Aladeli - po završetku studija odlazi u Rumunìju, gde boi ravi dre godine ì relira u Klulu Večeras improvii zujemo Pirandella; u Krajovi Mandragolu Alakijai velija, a u Bukureitu Kafanu Goldonija. i Italija j Odlazeći u Rumunìju Madeli ne prekìda rad a ■ Italiji. Relira opere Boeme i Travijatu. Postavlja Bihnera (Leons i Lena), Kajku (Kaznjenìika koìonija), Arrabaia (Arhìtekta i asirskì car), Gocija (Kralj Jelen), Svarca (Goli kralj), Pirandella (kolaż iz njegovìh dela pod naslovom Arlekin i Brigela u ratu i miru) . .. Teatar Metastazio i Firenca nalaze se u izrazìto k komunìstìiki orìjentìsanom delu Italije, u kraju I kojì, kao ito kale Madeli, sav piami i, te jedna grupa autora, meda kojima ì Umberto Čeki (Umberto Ceccki) i Paolo Aladeli, pomognuti predstavnikom za kultura grada Fìrence Brunom Debicijem (Bruno Dabizzie), uskoro postavljaju pitanje: kako zainteresorati i izraziti oru sredìnu i kako se udruliti sa ostalim gradovima u torn regionu Italije na jednam koliko teatarskom toliko i socijalnom planu. Univerzìtetski centar i Teatar Metastazio ot-1 varaju svoje probe za svakog ko leli da im pri. suslvuje. Prireduju se jam sessioni, nastaju hei peninzi, javljaju se enviromental predstave. Streler

radi i predaje Brehta, dolazi Đulijan Bek i Livingteatar, Djuk Elington i Benedeti Mikelandeli. Održavaju se vežbe i predavanja od teatro ìz XI veka do danas. Uskoro ceo grad dolazi u pozoriśte, za godimi dana orakrog rada Teatar Metastazio dobija sto i śezdeset četiri hiljade gledalaca. No, ralja zainteresorati i ostale pokrajine. Streler režira Na dnu Gorkog, a upraro se orih dana ostraruje Projekat za jedan pokrajinski teatar u komę uzima učešće petnuest gradava u kojima je izrazita socijal-komunistička orijentacija i rlast, naravno uz znatne otpore demohrišćana. Jugoslavia U Beograd Paolo Aladeli dolazi 1972. U Narodnom pozoriśtu retira Pomozite mi da umrem Karele Peroti (Carello Peroni). Żeni se glande ont Dobrilom Stojnić i ostaje u Beogradu. Siede Mandragola Alakijovelìja i Ribarske svađe Goldonija. U Ljubljani kao gost relira Mirandolinu Goldonija i Ljubavni koncil Panice. Meda živima sroju Ijubav i poštoranje upućuje Streleru, a meda anima kojih vise nema njegova Ijubav je Breht. Danas smatra da je za njega sa istraîivanjem komedije gotovo. Interesovanja su mu okrenuta ka ruskim autorima i nemaikom ekspresìonizmu. Sve počinje i završava se u realizmu, kale Aladeli. No, između tog početka i kraja, u tom meduprostoru, u tom međučinu, stvari se odvìjaju po meri naših mogućnosti, invencìje, mašte, osećanja i smista za igru, koję smo u stanju da damo ì malom i velìkom podatku, i maloj i velikoj temi. Od početka do kraja predstava ima svoju evolucìju. Međučin je naš. U taj prostor, u to vreme, u taj proces ulazi se u składu sa onim sto lelimo reći, korne se obraćamo i sa kojim glumcima radimo. Uvek mislim na glumca, kale Madeli. Kako se osećaju oni na sceni tako se oseća i gledalac. Ako je glumcu lepo i gledaocu je lepo. Ako je neśto za glumca tui.no onda je to i za gledaoca. Madeli teatar smatra i najznačajnijim društvenim instrumentom. U njemu je moć ispitivanja i delovanja najveia. No, nije mino bili direktno angažovan, eksplicitno. Svaki čin u teatru je i politichi čin. Jednog dana kada zato budu postojali uslovi režiraću Brehta, kaže Mađeli. Divori iz planine Laidi Pirandella u Ateljeu 212 trideset i lesta su relija Paola Aladelija.

Borka Pavićević

24