Bitef

(Wilson-u je posebno stalo da se komad tako zore), koja počinje nešto pośle deret časora i završara se pośle ponoći. Za gledaliśte koję iznad srega zeli da vidi lićnosti iz izmišljene price a ono je danas takvo Robert Wilson je idealan pisać. To je suvonjavi Teksašanin od oko trideset godina, istovremeno blagog i grubog izgleda protestantskog pastora, sa neobićnom lićnom istorijom. Do svoje sedamnaeste godine hio je nem kada je, uz pomoc jedne igraćice, stekao porerenje u svoje telo preko jednostarnih pokreta. Bareći se slìkarstvom i arhitekturom, Wilson je dospeo i do pozoriHa kao terapeutskog sredstra. Nastario je da se bari teatrom i upotrebio oru neuobićajenu dimenziju, koja je negde na pola puta ìzmedu psihodrame, nadrealistićkog slikarstra i mist iene tehnike. Pre tri godine, njegoro delo Pogled gluvog rremeplor unazad, u podsvest detinjstra, uz usporene ritmare sna izazvalo je oduševljenje nadrealista stare garde. Wilson je nastario da siedi snore, priredio je spektakl koji je neprekidno trajao citava sedmicu (s njim je otišao na festiva! u Shiraz 1972, trajao je 168 ćasora, a naslor mu je bio dug i neobićan). Sada se, izgleda, rraća u realnije okrire, jer je ovo »Pismo« napisano u ćetiri ćina, prati ga gudaćki krartet a arhitektura mu je kao i u srakom normalnom komadu. Sta predstarlja oro Pismo? Odgoror ne treba traliti kao Ho ne tralimo prava definìeiju za Burijeva płatna od diaka ì Fontanine pukotine. Jedini odgovor na to pitanje koję je jučena premìjerì u uzbudenju postavljano zahteva da se naprarì spìsak svili slika i dogadaja, koji su se jedan za drugim nìzalì od poćetka do kraja, a Ho je, uostalom, ree uradìo, za jedan raniji Wilson-or spektakl, njegov glumac Stefan Brecht (Bertholt-or sin). One bi stale u jednu knjigu od nekih stotinak strana, a o njenoj korisnosti svakako bi se mogio diskutovati. Pokušajmo, ìpak, da damo reaìan i bar priblilan odgoror, lišen bilo kakve mistìfikacije. Pismo je, sa formalne strane, nadrealistička parodija muzičke opere sa krajnje usporenìm rìtmovìma i ponarljanjima, koja prelaze u opsesiju. Ono je upućeno kraljìci Viktorijì, klasićnom simbolo lićnosti, koja je znała da prarìlno misli (Wilson je rrlo hrabar antisegregacionist). Orde nije u pitanju svet giurili i nemih, jet su reći u komadu upotrebljene u relikìm kolicìnama i to izrazi iz srakodnevnog lìvota, koji se prosìpaju neHedimice. Tu je i muzika, a gudaćki krartet ima odlućujuću ulogu zajedno sa dve igraćice, koje igraju uz orkestar ì zamenjuju taktomer. Tema o svetu koji ziri u stanju gluroće i ravnodušnosti, a kome stoino preti mora nasìlja i rata, strorena je prevashodno za naie uro. U prologu-muzeju, u Teatru šestorice, prostor je ispunjen stotìnama kartonskih gijiva, koje rise u vazduhu, kao reć svima poznata slika jedne stravične pećurke od pre trideset godina. Ideja je izralena na sto nacina: tu su arijatičari u radnim kombinezonima, koji su stoino u nekom pokretu, zatim nekoliko parava za stolom u kafeu kojima, odjednom, nad glarama i pod nogama, zatutnje rafali i detonacije. Vizuelni detalj je dostìgao umetnost cizelìranja: ceo prizor je utonuo u kali graj ski napisane kriptograme tajno pismo, sre se to gomita i najzad, u poslednjem ćinu, kondenzuje. Ako nas je Pogled gluvog podsetio na razdušasti i nestrarni sret na slikama jednog Magrittea, reference i aluzije orog delà potsećaju na luka vi i barokni na dr calizam jednog Dalia. Misteriozan kao neko tajno udrulenje, primamljir kao lek za sre bolesti, Wilson-or teatar uspeino se uklapa u stragi aristotelorski sistem pozoriHa,

kakra je bila ì arangarda Sezdesetìh godina, koja je ree ozakonila sroja jedinstra: jedìnstvoponarljanja, jedìnstro usporaranja i jedìnstvo razdvajanjaj. Cak bi i arangarda mogia reći da je u Wilson-u našla svog sr. Tomu, jer on neobićno spretno porezuje sroju misao za eksperimenat nezdrarog i mistićnog fermenta, koji ćorek danaśnjice nosi u sebi.

Renzo Tian

Opera?

Opera Boba Wilsona? Tr e ba li smatratì da su Le regard du sourd, Ka Mountain u Širazu, ìli Ouverture u l’Opéra-Comique bili pozorišni komadì, u kojima su centralne radnje bile zaplet, reči, dijalog? Ne, umetnost Boba Wilsona se nije izmenila, ali su zato muzika i zrućnost reći u Lettre pour la reine Victoria dobili veci znaéaj i postali integralni deo sìmfonije, doti e isključivo vizuelne. Misao izražena rečima postaje cilj. Cilj izražen rečima ide ispred misli, piše on. Bujice reći, koję izriru iz poruka njegovih ličnosti, ne znaće neku misao koju treba razumetì, ree bujicu kroz koju se, kao u psihoanalizi, probijaju sìmboli. Zručna bujica, slična muzici koja se sastojì od nota i znakora, i koja brise sav podsresni lirai kompozitora, sve što je zaboravljeno u dalekoj prošlosti, donosi misteriozna otkrorenja. Muzika reći, muzika prizora. Wilson se odurek izralarao simbolićnim prizorima. Medutim, pogreśno je srakom prizoru pridarati znaćenje sìmbolo, u srakom prizoru vìdeti ideju Hi cilj. Wilsonor rizuelni goror, kao i goror gestorima, do te mere je bogat, da predstarlja izazor ćitarom niżu tih simbola. U srakom slućaju opera, sa njenom igrom muzike i reći, vìzuelnim prikazìranjem, igrama, sa bogatstrom rada, gestorima podeśenim za duboke i najtipićnije simbole, predstarlja dobar rid umetnosti Boba Wilsona. Opera vagnerorskog tipo, na Ha nas upućuje izvesna mìsterìoznost i zaplet enost lajtmotìra? Ne, pre bi se reklo da je to opera Suberta. Oro pozivanje na kompozitora umrlog gotovo pre sto pedeset godina, čija genijalnost ne podleze nikakrim poredenjima, predstarlja jedan od najsugestirnijih démenât a predstave. U prìlog tome gorori i svelino simbolićnih prizora, kao i jednostarnost, dubina i zagonetno znaćenje njenih balada. Muzika je orde znaćajnija od reći. Ali, sre u sverna, to je opera Boba Wilsona, njegore meditacìje o rećima, nacina opHenja, mudrostì, beskraju. U centra srega su njegova iskustva iz nesrećnog i shizofrenićnog detinjstra Ha to znaći naućiti govoriti? Zar je reć jedini naćin opHenja? Zar nije krik jedan dublji naćin izražavanja? A pokret, spantani gestori? U srom delti Bob Wilson se stoino korìstì sa ponekim od orili medijuma. Sedamnaestogodišnji James Neu ,oboleo od privremenog poremeéaja sistema ravnoteže, ali izuzetno intelìgentan, predstarlja najizrozitìju UČnost ove opere, koja bi mogia da znaći proevat

sokratorske pozorišne metode kod Wilsona : izoblićaranje IJudskih osobìna, ali nečim sto je jače od reči. Jedna relika knjìga ne bi bila doroljna da opiše sret prizora, koji gotoro četiri časa potresa našu srest i osećajnost.

Jacques Lonchampt

Lud čovek

The Washington Post, May 1974. Kennedy Center nikada neée biti onaj isti. Takode, ni nekoliko stotina ljudi, koji su došli da prisustvuju pr edst avi Roberta Wilsona: A Mad Man A Mad Giant A Mad Dog A Mad Urge A Mad Face, prvoj u seriji izrodenja na festivalu Art New ’74, u Kennedy Centeru. Teško je okvalifikovati Wilsonova dela. On ih zove strukturama ili skraćenim vizijama. Francuzi aperama. A Mad Man itd. ìzgleda kao ritualni dekret. Makako ih nazvali, njegova dela ée svakako uticati na maštu gledalaca i ostaviti traga u razvoju savremenog pozorišta. Wilson poseduje izuzetan dar opaianja, kao ì senzibilitet. Pronašao Je naćin manìpulisanja vremenom, prostorom i pokretom, kojì moie da otkrìje nove puteve u svet percepcije. Njegova ranija delà, kao sto u The Life and Times od Joseph Stalin i Deafman Glance, koja traju vise od 12 cosava, ili Ka Mountain and the Guardenia Terrace, izvedeno pod otvorenìm nebom u Perseplìsu, Iran, sa trajanjem od 163 iasova, proàula su se uglavnom zbog tih izuzetnih trajanja. A Mad Man ne traje vile od 90 minuta, ali neobićnost i prirlaćnost tog dela ne gubi ništa od svoje osobenosti. Predstava se odvija celom dulinom hodnika na nivou terase, iznad Hall of Sintes, koji okruiuje Center. Prvi utisak mogao bi se nazvali oseéanjem duhovne preopterećenosti, neke kobne i fantastične atmosfere. Pozornica ima izgled drorane okrulene kartonskim stubovima (ìmitacija srednjovekovnog rìtualnog kamenja poredanog u krug), povezanih odozgo nekim čudnim crnobelim gredama. Preko niske nazupéane ograde prelazi mladié, potpuno go, ì Icnjo se izvaljuje ispod staklenog stola, mrmIjajući nešto nerazgovetno na nemaikom. Za to vreme, u jednoj niši za crnim stolom sedi neka iena u crvenom ì jede ogromna salata. Čuju se nejasnì krìci, neko zujanje i mumlanje. Na jednom zidu rìsi zavesa ìsarana slikama i recima sliénìm expickiebups. Jedan mladi igrać u belom kruži oko piamena iz niske crne tikve. U boinom prozorskom udubljenju sedi jedna druga iena u crnom, glcda ispred sebe i povremeno deklamuje nešto kao Re-vo-lay-shun, što zvuči kao nešto ìzmedu revolution i revelation, a Ho hi u orom slučaju mogio da znaiì i jedno i drugo. Sre je to bilo kao urod. Kada gledaocì prodiskutuju o takroj vrsti prìkaziranja, poćinje izvodenje. U sredini, ìzmedu obaveznih crnih podupiraća, pojarljuje se Reno Wilson i igraćica, oboje a crnom, a pored njih jedno miado strorenje, od srojih 14