Bitef
55
U Spoletu
The New York Times, 22. jun 1974 Spoleto, Italija, 21. jun Robert Wilson ne prestaje da nas iznenaduje. Njegor komad: A Letter for Queen Victoria, koji je upraro dolireo premijeru na festiralu u Spoletu, pored ostalog je i primer njegore sposohnosti do oduseri, zagolica radoznalost, dorede u nedoumicu i dezorijentiSe publika. Mr. Wilson je sroj novi pozoriSni komad nazrao opera u 4 čina, mada ono Sto smo gledali u Teatro Caio Melisso u srakom slučaju nije opera u uobiiajenom smislu te reči. Ali, to nije ni pozoriSni komad, a kad bi ga nazrali baletom bilo bi to isto tako pogreSno, Medutim, sigurno je da je Mr. Wilson reliki pozoriSni osobenjak i njegoro se delo ne mole etiketirati. Njegoro poslednje znaćajno delo, koję je nedarno skinuto sa repertoara, prikazano na New York’s
Brooklyn Academy of Music, bilo je The Lif„ and Times of Joseph Stalin. Oro je verovatno bila kulminacija Mr. Wilsonovìh eksperimenata sa manìpulisanjem rremenom i siraranjem drame u kojoj ne postoji određeno trajanje raduje, kao i govornog dela, suprotno ustaljenoj praksi koja nalaže skraćivanje. U »Queen Victoria « Mr. Wilson rodi, doduše, raiuna o rremenu, mada je i tu ostarìo izveslan prostor za sroja pozoriSna istraliranja. Kao krajnjì rezultat dobili smo Sturo i razručeno deio .Komad traje punih tri casa ali, uprkos tome Sto njegova struktura nije naratìvne prirode, u njemu postojì izresna ritmićka uobliéenost, kojom se znatno razlikuje od Josepha Staiina. Time bì se £ak mogao opravdatì naziv opera. Queen Victoria ko ja, razume se, nema nìkakre veze sa kraljìcom Viktorijom, ima zanimljir i statićan prolog koji, razume se, nema niieg zajedničkog sa pozoriSnim komodom. Odvija se u pozoriSnom podrumu, a učesnici (poSto članovi gledališta ne bi bio pravi izraz) se Setaju kroz iitav niz malìh soba. Mogu da zastaju u svakoj sobi i da posmatraju, iii da idu dalje reć prema iżboru. U srakoj sobi nalazi se neka vrsla nameStaja, jedan glumac i nęka minimalna radnja. Ponekad glumac puSi cigaru Hi gorori nekim nerazumljirim Jezikom, riseći na IjuljaSci, Hi predskazuje budućnost. U srakoj sobi, koję su prijatno dekorisane, nalazi se zapaljena uljana sretiljka, a iznad nje je okaiena
igraika, nešto sliino ariom. Rada prolazimo tim čudnim prostorijama oseéamo se kao posetìocì na izložbi srakodnernog livota. Slikoritost i scenska atmosfera su izrazìtì i übedljivi. Onaj pravi pozoriSni komad poćinje tek dva basa kasnìje ì odrazara isti smisao za slikoritost i srakidašnjicu. Osim toga, a io smo mogli zapaziti i u statičnom prìlogu, novo interesoranje Mr. Wilsona za reči i govor je očigledno. Gorami deo je ponekad nelogičan, a željeni utisak predstarlja, izgleda, po reiima samog Mr. Wilsona; kao da slušate opero na nekom nepoznatom jeziku. Čujemo obične reienice, pokuSaramo da pore temo neke dramske radnje, ali ostajemo i dalje posmatraći drame, koju smo delimićno sami strorili u srojoj masti. Prema tome, Mr. Wilson se siali poezijom i zagonetnim rečenicama, koję nwgu da znače svašta i niśta, ali su prisutne rise kao pìtanja nego kao odgovori. Knjìlevna vrednost je svakako neznatna. Uzmimo, na primer, drugi ein, kada se grupa avijatićara iz prrog sretskog rata nalazi u raznim starorima očajanja ispred jednog zida. Sasrìm surìSna monotonia, mada srazmerno kratka, sa nìzom praznina. Pa ìpak, postojì u tome i nešto rredno. Mr. Wilson otkriva nam neSto o grupi Ijudi i nacina na koji oni ispoljaraju sroja prelìrljaranja, u neobiénoj situaciji čiji je ishod neìzrestan. Njegor treći ein predstarlja majstorìju sroje rrste kafe balet, u körne grupe Ijudi obućenih u belo sedi za stolorìma ì ludački blebeče i gestikulira, dok ih neridljivi snajper povremeno gada. Formalizam orog komada i apsurdna prisutnost tih dradesetak Ijudi sa njihorim koktelima i protestima istorremeno je i smešna i dirljìra. I orde je prisutan Mr. Wilsonor zdrarì smisao za izgled pozornice. I pored svega, A Letter for Queen Victoria ima svoj određeni značaj i rrednost i jedino kraljicu Viktorìju oro deio ne bì zabavilo, a Još manje dir nul o.
Clive Barnes
Tajanstveno
Mogio bi se diskutorati koliko strarno traje spektakl Roberta Wilsona: A Letter for Queen Victoria, kojirn podinje Sesti deo festirala u Caio Melissou. Neko rede da traje pel, neko detiri, a neko tri dosa. Sri su u pruvu, jer od rrednih gledalaca Wilson zahtera pet dosava, detiri od strednjih, a tri i po od nestrpljivih. Onaj koji zeli da savesno izrrsisroju duìnost,pre nego sto ode uCaìo Melisso, treba da posveti nekoliko popodnernìh dasora prologu, koji je pr ir eden u malom Teatru desi orice, a koji je opet svojevrstan spektakl: oko deset prost ori ja uklesanìh u kriptu, sa platnenim zidovìma ispisanim tekstovima i grafidkim znacima, a u njima glumei koji prikazuju pojedine trenutke svoje predstave. Ko nije skłon meditiranju na dugę staze moie obici prolog-muzej za pola casa. A onaj ko zeli da preskodi orti duhovnu reibu moie olici u Caio Melisso i bili prisutan na deliri dina opere