Bitef

San letnje noči Lisander voli Hermiju, Helena voli Demetrija, zatim Lisander voli Helenu, a mrzi Hermiju. Demetrije mrzi Helenu a voli Hermiju, ali se odnosi opet menjaju, tako da Lisander i Hermija postaju par, a Demetrije i Helena se venčavaju nâ dan svadbe kralja Tezeja. San letnje noči, koji je delo Oberona uz pomoč Puka, čije je delo ova igra zamene. Lepi san ili mora za čoveka gradanskog društva'.’ Zanatlija Bottom, pretvoren u maganta, postaje ljubavnik Titanije, Oberonove saputnice, a za Oberona i Titaniju se saznaje da su imali odnos i sa Tezejem i njegovom verenicom Hipolitom. Događaji iz bajke mešaju se sa stvarnim životom i izazivaju veliki haos, ali njihovo ponašanje, u osnovi, sledi interese koji se razlikuju od ljudskih. Zbilja? Ili su ova biča iz bajke snovi u svetu koji krvari od apstraktnsoti odnosa, od sopstvene otudenosti, tako da se još jedino u snu može ovladati prostorima u kojima se može živeti. Tim pre je San letnje noči lepo sanjarenje, a budenjc vodi u prozaičnu stvarnost koja bi

mogla postati mora. □ Helmut Schäfer

Mrtvački teatar Mrtvački teatar na prvi je pogled posve jasan jer znači isto što i loš teatar. Pošto je to teatar koji najčešće vidaino i pošto je najtješnje povezan s prezrenim i toliko napadnim komercijalnim teatrom, daljnja se kritika čini bespredmetnom. Ali dosta je sjetiti se da smrt može biti prividna, i da je ima posvuda, te -čemo postati svjesni veličine problema. Uvjeti za mrtvački teatar dosta su očiti. U cijelom svijetu iščezava tealarska publika. Postoje poneki novi pokreti, dobri novi pisci itd, ali teatar kao cjelina ne samo da ne uspijeva oplemeniti ili poučiti nego čak jedva uspijeva zabaviti. Cesto su ga nažívali bludnicom, misleči time da je to nečista umjetost, no dañas je to istina u drugom smislu - bludnica uzima novae i ne mari za užitak. Kriza Broadwaya, Pariza i West Enda jednake su: nije potrebno da nam predavač karata kaže kako je teatar postao rartvačka stvar i kako je to publika nanjušila. Ustvari, da publika i-