Bitef

## il Vii

formacija. Za vrerae svih tih godina, od nastajanja te ideje u meni, izvesne slike su odlazile'ili, jednostavno, ne zabeležene, nestale su bez traga. Slićno je bilo i sa isečcima i beleškama ođ kojih je deo nestao, deo leži u gomili hartije, a samo je deo sačuvan do danas, do trenutka realizacije. Naravno, u svetu dramske uraetnosti stvar se razvija od slike do slike, ali te slike su rasie na gomili beleški i vesti, na tom novinskom i statističkom đubrivu iz koga su slike crpile svoje sokove. Naslov jednog od članaka glasio je: 5000 novorođenčadi na sat. Članak se pojavio pre nekoliko godina u епgleskim novinama Forward i bio je zasnovan na podacima iz Demografskog godišnjaka OUN, Naravno, tumaćeći te podatke za pozorišnu potrebu, skicirao sam slike: u kolicima na sprat, složena u redove kao vekne u pekari, leże odojčad, Sestre guraju kolica ili kruže sa tovarom dece, kruženje je sve brže. Ta slika je nastała prema slid proizvodne trake, transportera u rudniku i izvesnira slikama koje su prikazivale pakao i raj u mašti slikara iz XV i XVI veka, na kojima anđeli i đavoli transportuju na oznaćeno mesto naramke spasenih iii kažnjenih duša.

Druga siika koju sarn hteo da uvedem bio je podrum u kome su stajale žene - posude. Zamišljao sam to kao laboratoriju naučnika napravljenu kao podrum u kome u niżu stoje žene - posude u vidu amfora , vrčeva... Naučnik je trebalo da ide od posude do posude, da zagleđa u njih... To obilaženje trebalo je da bude isprepletano monolozima i dijalozima. Žive žene su iraale da budu posude koje govore, Na primer, jedna od tih Posuda govori Naučniku - Pustinjaku; udari u mene svojim štapom dodirni stavi svoj prut u moj mravinjak i izbaciću život U svesti su mi se ipak zadržali oni brojčani podaci o.prirodnom priraštaju. Scena u radionici pojaseva pošlenja, scena u ćeliji i scena u pustinjakovoj kuci treba samo da pripreme atmosfera za onaj prasak demografskog buma, za centralnu, glavnu scenu te predstave. Razgovor naučnika (pseudošizofrenika) sa pseudobolničarem vodi se izolovano od spoljnog sveta. Ipak, predosećanje da iza zidova će-

Uje taj svet raste, kipi i razmnožava se, to predosećanje sasvim jasno ulazi u izolovanu čeliju. Pitanja celibata, devičanstva, pilula, kalendarasve to je na neki način moralo da budę uzeto u obzir u predstavi. Oblast lektire bila je velika i teško je u ovom trenutku nabrojati sve pozicije koje sam progutao u toku sakupljanja materijala. To su, dakle, beleške iz sv. Hijeronima koje je trebalo da budu iskorišćene u razgovorima pustinjaka sa ženama (posudama greha). To su popularne brošure koje je izdalo Udruženje Svesnog Materinstva, to su naučni priručnici, memoari, bračni savetnici itd. Jedna od prvih skica Prirodnog priraštaja počinjala je Baladom o posudi. Naravno, tu je reč o ženi (posuda greha). Iz tog vremena potiču i beleške iz Očeva Crkve. Bile su sastavljene u određeni niz, koji je najzad dobio oblik Balade o posudi: koliko dugo nosimo blago u glinenim posudama (nemam ulja) uzmi zrna i melji brašno obnaži svoju sramotu pokaži brijanje idi preko reka stomak je bog

rnoć njegova (đavola) u bedrima a snaga u pupku neprijatno je govoriti koliko devica svakodnevno pada iznad koliko gnezda stavlja svoju stolicu uobraženi neprijatelj i koliko stena buši żmija a onda se nastani u njihovim otvorima... (Siika żmije - sotone koja buši stene - device i nastanjuje se u njihovim otvorima za mene je iraala višeznačno bogatstvo.) Važno pitanje bilo je pitanje topline, one topline bez koję nema ljubavi. One topline koja se stvara uzajamnim opštenjem i trljanjem tela. Pitanje je topline o kojoj su izvesni estetičari (neprijatelji čovekove vrste) govorili da je ( kravlja toplina) bilo je (i jeste) jedan od glavnih problema komada Prirodni priraštaj. U zatvorenom prostoru sve je toplije. Ljudi stvaraju toplotu. Čitava ta masa kao da je zagrevana, 11, februara 1967. Pa ipak ljudi u životu ne pucaju stalno u sebe, ne vešaju se, ne prose se. I ne govore uvek pametno. Uglavnom jedu, piju, preporučuju se, brbtjaju gluposti. Potrebno je, dakle, da i na

81