Bitef

koja je izvodena na trgu pred NotreDame. Godine 1947, u Avignonu se održava prva Nedelja umetnosti, pod vodstvom Jeana Vilara. Godine 1951, na predlog Jeanne Laurenta, tadašnjeg zamenika direktora predstava, Vilar je imenovan za direktora u Théâtre National Populaire, koji se od tada skračeno naziva T. N, P, Čekajuči da Ujedinjene nacije oslobode pozorišnu salu koju su zauzele, Jean Vilar ide u susret no voj publici, onoj u predgradu, posebno u Suresnes, gde prikazuje Corneillevog Cida, Kleistovog Princa iz Hamburga, Brechtovu Majku Hrabrost. T. N, P. postavlja sebi zadatak da ponovo omoguči normalno prikazivanje predstava: u toku sedmice početak predstave u 20,15 h , od 18,45 b muzički doček u baru, gde se mogu dobiti jeftina jela, zatim besplatna garderoba, ukidanje napojnice. Uz te mere, koje stvaraju atmosfera porodične svečanosti, postojala je i velika umetnička i moralna ozbiljnost. Vrata se zatvaraju čim počne predstava, što onemogučava ulaz zakasnelim gledaocima, a prikazivanim komadima i publici u šali obezbeduje dužno poštovanje.

U pozorištu se može kupiti program svakog dela. Pretplate po pristupačnoj ceni omogučavaju da se vidi pet novih predstava u sezoni, Četvrtkom i subotom posle pôdne T. N. P. daje besplatne predstave za študente. Izdaje i časopis Bref, koji objavljuje študije i razgovore o komadima koji su na programu, donosi informacije o životu pozdrišta, Uz dramske aktivnosti postoje i redovne muzičke večeri. I, nezaboravno je, medu glumcima, prisustvo skromnog i istovremeno blistavo velikog glumca ogromne popularnosti - Gerarda Philippa. Godine 1963, Jean Vilar nije obnovio ugovor s pozorištem. Zamenjuje ga Georges Wilson. Godine 1967. Georges Wilson otvara pozorište Gémier (500 mesta), uređeno u starom baru i namenjeno izvođenju savremenih dela. Prva predstava sastojala se od komada Kateba Yacinea i Tankreda Dorsta. Godine 1965. u velikoj pozorišnoj sali izvode se Javna pesma pred dve električne stolice Armana Gattija, u režiji autora, i Komična iluzija Pierra Corneillea, u režiji Georgesa Wilsona. Godine 1973. T. N. P. seli se u Théâtre de la Cité de Villeurbanne. Jack

se daje prva predstava Božanskih reči Valle-Inclana, u režiji Victora Garcie. On če, 1979. godine, postaviti i Gilgameša. Rešenjem od 18. marta 1981. godine Antoine Vitez postaje direktor, sa stupanjem na dužnost od 1. jula 1981. godine. Prva sezona njegovog mandata počinje predstavom Goetheovog Fausta u velikoj pozorišnoj sali, 12. novembra 1981 □

Lukrecija Bordžija od Viktora Igoa, nova predstava Pozorišta Šajo Šajo je, pod dirigentskom palicom Viteza, dao simfonijski sjaj stogodišnjici smrti Viktora Igoa, pored emisije Alaina Decauxa, poštanske marke, nekoliko debelih knjiga punih anegdota i specijalnog vučenja Državne lutrije. Slavimo sad velike IjuI de.

Lang, tadašnji direktor Festivala de Théâtre universitaire u Nancyju dobíja odgovorno mesto u Théâtre National de Chaillot, kóje je bilo namenjeno da postane centar za interdisciplinarno stvaralaštvo u kome če ljudi različitog umetničkog izraza raditi prema odredenom planu. Antoineu Vitezu i Christianu Dupavillonu poverava umetničko rukovodenje i zahteva radikalne promene u velikoj pozorišnoj sali. Za publiku če biti zatvorená dve godine. Od pozorišta Chaillot, Jack Lang stvare Théâtre National des Enfants i daje u dvorcu Vincennes, pod šatorima, seriju predstava, medu kojima Petak, ili Divlji život, prema delu Michea Tourniera, u režiji Antoinea Viteza; zatim iznajmljuje Théâtre de la Gaité Lyrique, u kome se daje Gozzijeva Princeza Turandot, u režiji Luciana Pintiliea. Jula 1974, godine Michel Guy, državni sekretar za kulturu, ne produžava mandat koji je bio poveren Jacku Langu i na njegovo mesto postavlja André-Louisa Perinettia. Na dan 16. oktobra 1975. godine ponovo se otvara velika pozorišna sala, uz izvodenje muzičke predstave Pierra Henrya: Futuristic. Februára 1976. godine u velikoj sali

Ш

iüÉàôÉTEFi