Bitef

ne übija, več übija svoje dete. Slovenačkoj drami čežnje je kraj. Ali kakav je to kraj? Kakav je epilog čežnje? Prekleta budi ružo, kaže Danica u epilogu Lepotice i zveri, u devetem mesecu trudnoče, prokleta budi ružo što si se prikazala u snovima mog bednog doma! Prokleta budi ružo čudotvoma, ružo čežnje! I pro klet neka je plod tvog semena! Rodenje Danicinog deteta odvija se kao klanje Josefa K. u Kafkinom Procesu. Dok Josef K. samo „gine kao pas“ a zakolje ga jedan od dvojice gospode koji ga prate na poslednji put, Daničino dete nema živog svedoka. Njegovo radanje posmatraju dva psa, Levi pas i Desni pas, a Danica ga übija po vlastitoj želji, uz nagovaranje vlastite Majke, velike mračne, črne kraljice. Sahranjuju ga i zatrpavaju psi. Ne bi И ostala makar kost za hladnú i dugu zimu, za vreme teške gladi. Bar kost, jer slatko meso deteta veoma brzo trune. Ono što preostaje na kraju kraljevstva modrih ruža nije više ni svet Stmišinih Ljudoždera. To nije svet ljudi koji jedu druge ljude, več svet pasa koji satiru detinje kosti kad dode vreme.

Svet Kafkinog Psa tragača, svet s onu stranu dobra i zla. Otkuda toliko smrti i toliko svireposti u slovenačkoj dramaturgiji? Zašto uvek iznova više smrti i sve više besmislenih? Od Antigone do Zlatnik cipelica Dominika Smolea. I na kraju Igre za igru? Od Zajčeve Dece reke do Voranca? U novije vreme Disident Arnož i njegovi Draga Jančara, Prevaspitavanje srca Dušana Jovanoviča, Ana Rudija Šeliga? U najnovije vreme Filipčičeve drame? I sada, kruna svega, Svetinova Lepotica i zver, od koje se dalje više ne može. Ko je übio paža iz Smoleove Antigone? Da li ga je, kako nam se čini, Lampito pretvorio u otpadnika? Prepolovio ga na seksualnog manijaka i teroristu? Je li to bio veliki Stvaralac Sveta, velika zver iz Svetinove igre? Svet s onu stranu dobra i zla nije jednostavno obrnuti svet, nego je nekakav improvizovaní svet. Svet koji preti Rupelovom Jobu ili svetu Pod Prešernovem bistom Alenke Goljevšek, koji, možda, več tutnji pod njima, Razlike između sunčane i senovite strane iz Zajcove Mlade Brede, konačno nema. Posle čedomorstva, kad u opusteloj palati ostaju samo Zveri, Desni pas nagovara Levog:

Pošto si ti na mojoj levoj strani, ja sam Desni; ako stúpim na tvoje mesto, nema više ni leve ni desne strane. Suprotnost levog i desnog je nestala. Razlika imedu Levog i Desnog psa nije više statusna več samo pozicijska. Nema više metafizičku ili morálnu več samo još relacijsku, odnosno fizičku prirodu. Dobro je odletelo, zlo isparilo. Kad se dobro i zlo (Danica i Zver) sasvim zbliže, raspadaju se. Levi pas se pita i odgovara: I gde je sada naš dom? Na levoj ga nema, na desnoj još manje! Desni: Izmedu nas je ukršteno drvo skoro več zvezda, neka meso na njemu dobije krila. Neka dete ne živi! Levi: Sa leve sam došao - Desni: Desno ču otiči... Levi... Nema nas između! Desni: Jer krv, makar i deteta, središte nije! Übistvo je bilo uzaludno. Žrtva nije bila posvečena. Telo deteta nije bilo telo spasenja. U svetu smo bez sveta. U svetu u kome krv, makar i deteta, ne može postati izvor novog života. Jer je i verovanje, da nijedna kap krvi nije potekla uzalud, več umrla. Jer su nam übili i to verovanje. Prve Daničine reči, reči iz prve scene su bajkovite. Govore kako joj se ujutro, kad se probudila, ustala i umila, u trenutku učinilo da se svet razja-

snio, razdamo, da zna jednom za uvek kako je vredno živeti. Ali več u drugoj sceni, dok sestri češlja kosu, kaže; Spava, spava beli dom ko ji nema ni prozore, ni vrata. Iznutra zlatnim vlasima prostrt, spolja krvavim cvečem opasan. Dom bez roditelja je tud iznutra, ugrožen spolja. Majka je napustila dom i otišla u zemlja zaborava, gde lepota bez dužnosti može da živi; otac se još nije vratio jer traži cvet koji je Danica poželela. Otac Diesel, inače nekakav trgovac, u meduvremenu je več übrao željeni cvet, plavú ružu. Ispostavlja se da je to bio zabranjeni cvet. Zver, gospodar palate u čijem vrtu je bio počinjen greh, smrtni greh, prima ponuđeni protivdar i trgovcu daruje život. Diesel je zamenio zelju svoje želje, čerku Danicu, jer je njena bila, pravda se, ta nerazumna želja, želja za plavom rúžom, simbolom nikad dostignutog cilja, kaže Zver, Kao ni seljak u Kafkinoj legendi Pred zakonom, tako ni trgovac Diesel nije heroj kakvi su bili Gilgameš, Mojsije ili Odisej, več preprodavac. Robe, osečanja, želja, ljudi, svega... On biranim rečima priprema Danicu da se sama ponudi kao žrtva umilostivljenja. Da bi spasila oca. Mada je on več prodao i ma-

Ш

61 TER*