Bitef

na Simonova, Imenovanje Aleksandra Volodina, trilogiji o ruskom revolucionarnem pokretu: Dekabristi L. Zorina, Narodovoljci A. Svobodina i Boljševici M. Šatrova, Cehovljev Galeb i mnoge druge. U istom pozorištu O. Jefremov je stvorio i čitavu galeriju raznih glumačkih likova. Pored rada u pozorištu, O. Jefremov je s uspehom snimio mnogo filmova, pa je danas jedan od istaknutih sovjetskih glumača. Na inicijativu največih umetnika MHAT-a, O. Jefremova su 1970. godine pozvali da stane na čelo Moskovskog hudožestvenog teatra. U torn pozorištu O. Jefremov je režirao oko 20 predstava, uključujuči Poslednji M. Gorkog, Ivanov, Galeb i Ujka Vanja A.P. Čehova, San razuma A. Valjeho, Solo za sat sa gongom O. Zagradnika, kao i komade savremenih sovjetskih pisaca njemu bliskih po svojim društvenim i umetničkim stavovima: Tako čemo pobediti M. Šatrova, Celičari G. Bokarjeva, Lov na patke A. Vampilova, Valentin i Valentina i Stara nova godina M. Roščina, Bakarna baka L Zorina, Srebrna svadba A. Mišarina, Povratna spre-

ga i druga dela A. Geljmana. U svom stvaralaštvu Jefremov nastavlja da radi na osvajanju i razvijanju umetničkih ideja Stanislavskog, dubokom poniranju u čovekovu psihologijo i, kako je govorio Stanislavski, reprodukovanju života ljudske duše. U Jefremovljevim predstavama ispoljava se veliko glumačko majstorstvo ansambla koji je on stvorio u današnjem Moskovskem hudožestvenom teatru. Profesor O. Jefremov vodi katedru glumačka umetnost u Školi-radionici MHAT-a. Nosilac je počasnog zvanja Narodni umetnik SSSR, najvišeg koje se u SSSR-u dodeljuje glumcima i rediteljima. Njegove predstave su tri puta dobile Državnu nagradu SSSR-a. Njegovo stvaralaštvo na polju glume i režije uživa opšte poštovanje, pa je Jefremov veoma popularan u Sovjetskom Savezu.

Čehov danas Kao i svi klasični autori, Čehov živi sa vremenom: vreme odreduje pristup njegovem delu. Savremeno pozorište se s velikim zanimanjem odnosi prema dramskim ostvarenjima Čehova. Sezdesetih i sedamdesetih godina dela Čehova su cesto prikazivana na sovjetskim pozornicama, pa je postao jedan od najaktuelnijih klasika. Cehovljeva dramska dela omogučavala su veoma zanimljiva otkriča i podsticala rasprave o tumačenju klasika i umetničkim formama. Čitav talas predstava po Čehovu, u režiji vodečih umetnika, doñeo je sveže scenske ideje i dokazao da su u pristupu Čehovu mogučna razna rešenja. Ranije MHAT-ove predstave u režiji KS, Stanislavskog i VI. I. NemirovičDančenka ostaju nepoljuljani u‘z-

ori u istoriji. Današnje pozoriśte ne poriče mhatovski pristup, ali promenivši u izvesnoj meri ugao posmatranja Ćehovljevih dramskih ostvarènja, nudi drugačiji pogled na njihove žanrovske osobine. Reditelji su do krajnosti podvlačili z adubljenu, razmekšanu Cehovljevu temu, ogoljavali problematiko i do vrha punili komade savremenim ritmom i intonacijama. Takav proces je bio opravdan i tadašnje predstave danas su takode svojevrsna klasika. Kad je osamdesetih godina O. Jefremov u MHAT-u režirao Galeba, predstava je neočekivano odjeknula kao nešto sasvim novo. Reditelja je vodila želja da jednog od najpoetičnijih ruskih pisaca čuje u svoj punoći i mekoči značenja. U predstavi dolaze do punog izražaja čehovljevska poezija i slojevitost. Nije slučajno što opšti obrisi i stil dekora V. Deveníala, kao i zvučna partitura predstave, podsečaju na prvog Galeba Hudožestvenog pozorišta: to je danak današnjeg MHAT-a tradiciji, nastavak traganja. Pre Galeba, O. Jefremov je u

щт Щ}

ШПIГ