Bitef

Režija Galeba A. Čehova odražava traganja pozorišta u klasici. Za MHAT Cehov je i dalje jedan od najvažnijih dramskih pisaca. Predstava Galeba, po svojoj postavci i suštini predstava ansambla, razvija zakone psihološke škole Hudožestvenog teatra i stoga je veoma važna etapa u radu MHAT-a poslednjih godina. Istorija pozorišta je živ proces smene naraštaja, kontinuiteta i nastavljanja tradicija. Današnji dan rada se iz jučerašnjeg, a sutrašnji iz današnjeg. Glavna pokretačka snaga MHAT-a je njegov glumački ansambl. U pozorištu rade največi majstori starijeg pokolenja, kao što su narodni umetnici SSSR-a A. Stjepanova, A. Zujeva, M. Prudkin, M. Bolduman - glumci čije je stvaralaštvo vezano za najbolje stranice istorije Moskovskog hudožestvenog teatra. Na gostovanjima če učestvovati poznati glumci savremenog MHATa: J. Jevstignjejev, I. Smoktunovski, N. Guljajeva, I. Savina, J. Hanajeva, T. Lavrova, J. Vasiljeva, A. Vertinska, A. Voznesenska, J. Proklova, V. Davidov, A. Kaljagin, V. Nevini, J. Bogatirjov, G. Burkov,

V. Kušpur, J. Kindinov, V, Sergačov- sve sami dostojni nastavljači najboljih tradicija Hudožestvenog teatra. Pozorištu pričinjavaju veliko zadovoljstvo i iskrenu radost mnoge potvrde prijateljskih stvaralačkih odnosa koji vezuju Moskovski hudožestveni teatar sa izvanrednim pozorišnim majstorima i gledaocima u bratskim socijalističkim zemljama. Tokom poslednjih deset godina MHAT je više puta gostovao u Bugarskoj, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Cehoslovačkoj, Mađarskoj i drugim socijalističkim zemljama. Kao što je pisao K.S. Stanislavski; Pozorište je najbolje sredstvo za medusobno opštenje medu narodima, za otkrivanje i shvatanje njihovih skrivenih osečanja.

nevidimka V. Korostiljova, koja se na pozorni« Centralnog dečjeg pozorišta održala više od 20 godina. Istovremeno sa radom u Centralnom dečjem pozorištu, O. Jefremov se bavio i pedagogijom i predavao glumačku umetnost u Skolì-radiomci MHAT-a. Njegov društveni angažman i umetničke osobine koje su ga učinile vodom stvaralačke omladine, razvile su se upravo tih godina. U periodu od 1955. do 1956. godine. O Jefremov je okupio grupu obdarenih mladih glumača koji su radili u raznim moskovskim pozorištima i organizovao radionicu mladih glumača, iz koje je izrastao Sovremenik, jedno od najpopularnijih moskovskih pozorišta. Jefremov je smatrao daje osnovni cilj nove radionice i novog pozorišta razvijanje umetničkog nasleđa K.S. Stanislavskog u modernoj pozorišnoj umetnosti. Pozorištem »Savremenik« Jefremov je rukovodio od 1956. do 1970. godine. Tu je režirao 17 predstava, uključujući i značajna ostvarenja, kao što su Večno živi i Tradicionalni skup Viktora Rozova, Cetvrti Konstanti-

Oleg Jefremov Oleg Jefremov, glavni reditelj Moskovskog hudožestvenog akademskog teatra Maksim Gorki, roden je 1. oktobra 1927. godine. U Skolu-radionicu pri Moskovskom hudožestvenom teatru stupio je 1945. godine i završio je sa odličnim uspehom 1949. godine. Njegovi nastavnici bili su istaknuti umetnici Hudožestvenog teatra Mihail Kedrov, Vasilij Toporkov i Pavel Masaljski. U periodu od 1949. do 1956. godina O. Jefremov je radio u Centralnom dečjem pozorištu u Moskvi, gde je počeo da izrasta u jednog od največih glumača i reditelja sovjetskog pozorišta. O. Jefremov je tu odigrao čitav niz značajnih glavnih uloga u klasičnim i savremenim komadima i režirao svoju prvu predstavu, vodvilj Dimka -

26