Bitef

BIVOLJA KOŽA

mom borbe s bikovima, ali sad zadire u dubine mitova i simobola, prvog smisla i skrivenih smislova i posebne dvojnosti obreda dospelog sa dna vremena i iz najdaIjeg kraja Sredozemlja. Taj obred, čudnovato arhaičan i tajanstven, traje u ovoj Španiji koja se, kao ni borba s bikovima, ne može nikako shvatiti jednoznačno niti podvrći svedenom tumačenju. Španija i Tauromahija: čvorovi protivrečnosti, koji se zatvore čim pomislite da ste ih razmrsili i odupiru svakom preterano racionalističkom razjašnjenju. Kad Salvador Távora govori o Koridi sa svom njenom protivrečnom složenošču i zastarelem mašinerijom, onda je to jedan od načina da se shvati španska istorija kroz isterivanje njenih unutrašnjih demona i njihovo prihvatanje da bi se prevladali. Predstava Piel de Toro postavljena je kao tradicionalna borba s bikovima: na početku - prolog-parada: ulazak alguacila (zvaničnika na konjima) i matadora (boraca s bikovima); na kraju, epilog u obliku samoće u ¿ulom u napuštenoj areni; između toga, šest činova ili sekvenci prema šest prepisanih biko-

la cuadra de Sevilla sevllja, Španija salvador lavora: bivolja koža (piel de toro) zvučna tragedija u požutellm slikama • režija: salvador lavora po redu izlaska na arenu: Joaquín criado (alguazil), antonio Inchaustl (alguazll), evaristo romero (torero, diktator), juan romero (torero, pubunjenik), nlcomedes barroso (torero, demon), manueal rodríguez (grbavac, andeo, pubudnjenlk), salvador távora (torero impromptu, bik, pubunjenik), angeles jimenez (maja, žena), luisa marla muhoz (maja, žena) izbor i redosled muzičkih numera: salvador távora adaptacija i muzičke veze: paco aguilera scenski prostor I osvetljenje: salvador távora realizacija scenskog prostora: menuiserie s.' munoz realizacija osvetljenja: antonio vaierà kostimi 1 rekvizita: creativo fridor kostimi torera: krojač Justo algaba ton majstor i osvetljlvač: José manuel perez asistent režije i publicitet: lllyane drillon poster i mural: José maria rosello

Bivolja koža Još od svoje prve predstave Quejio (Jecaj) Salvador Távora se stalno vrača sopstvenoj istoriji vezanoj za istoriju Španije ili - tačnije rečeno - istoriju Andaluzije. Od Quejio do Nanas de Espinas (Trnovke uspavanke) preko Los Palos (Motke), Herramientas (Oruda) i Andalucía Amarga (Gorka Andaluzija) to 1 sučeljavanje sa Prošlošću nije teklo ni bez bola ni bez nasilja. Bilo je očigledno da če doči čas kad če Salvador Távora srediti svoje račune sa Tauromahijom, kojom je počeo da se bavi u dečaštvu i nastavio da upražnjava još godinama. Motiv bika se več u Nanas de Espinas pojavio u svoj svojoj divIjoj i kobnoj snazi u obliku smrtonosne kosilice. Piel de Toro ponovo se bavi te-