Bitef

Väinämöinena taiasi bacaju u blizinu zamka u komę ga Gospodarica Severa, Louhi, Ijubazno prima i obećava mu svoju ćerku ako za nju iskuje Sampo-Mlin Sreće. Väinämöinen poćinje da gradi bród, ali ne może da ga dovrši bez poznavanja tri magična izraza koje uzalud traži u Svetu Umrlih. Väinämöinen s bratom putuje u Severnu Zemlju, jedan vodom, drugi kopnom i slažu se da Devica izabere nekog od njih. Ona se odlućuje za brata i pomaže mu da izvrši zadatke koje je postavila njena majka. Väinämöinen i Ilmarinen uzimaju Mlin Sreće iz Severne Zemlje i pridružuju se Lemminkäinenu. Tri druga hvataju veliku stuku, od čije čeljusti Väinämöinen pravi harfu. Pomoću nje zaćara i uspava Gospodaricu Severa. Za vreme bőrbe između Zemlje Severa i Zemlje Kalevala Mlin Sreće se razbije, □

Jorma Uotinen - majstor scene Jorma Uotinen je igrać i koreograf. Materijal za njegovu umetnost je živ čovek, pokret, prostor i zvuk. Kako nazvati Uotinenovu umetnost? Da li je to igra, pantomima iii drama? On sam svoju umetnost naziva vizuelnom, iii je definiśe kao totalno pozorište, Uotinen je igrać koji se ni skim ne moie uporediti U stanju je da igrom prikaže najdublja osećanja koją smo navikli da ćitamo samo u intimnim stihovima. Uotinen je poćeo karijeru na sceni kad je imao deset godina, u rodnom gradu Porinu. U Finsku narodnu operu angaiovan je 1970. godine. Tamo je ućio i igrao u klasićnom baletu, tamo je pripremio svoju prvu koreografiju, Dva igraća su odlućujuće uticala na Uotinenov razvoj: Svajcarac Serge Golovine i Amerikanac Carolyn Carlson. Golovine mu je pomogao da pronađe put do sopstvenog stila, a rad sa Carlsonom omogućio mu je novo pozorišno razmišljanje. Saradnja sa Carlsonom počela je za vreme njegove posete Finskoj narodnoj operi. Uzeo je Uotinena u parisku operu i ukljućio ga u sopstvenu pozoriš- nu grupu. U Parizu je nastała prva verzija

solo delà Jojo, koje je i dalje na Uotinenovom repertoaru. Jojo, kosmički klovn, osvojio je svet i od tada živi. Pośle njega su nastąle predstave Zaboravljeni horizont, Beskrajna zagonetka, Unisono, Anoniméi, Krik, Kalevala. Ako je, kao igrać, Uotinen pesnik, onda je kao koreograf i reditelj ćarobnjak pozoriśta. Njegova scena je prazno, crno prostranstvo, u komé iz dubine veje vetar i tiho koraća smrt. Na Uotinenovoj sceni sve je mogućno. Pojavljuju se ćudni likovi, raste dramska napetost, dostiže zenit i puca. Višeznačne slike se ponavljaju, nestaju i pretvaraju u nőve vízije. Staje to? To je logika sna koja sve ćini mogućnim. To je živo pozorište epohe filma i videa. Zanimljivo je posmatranje nastajanja Uotinenovog delà. On ne połazi od scenarija, ni od romana koji bi se mogao opisali. Proces nastajanja podseća na rad vajara: korák po korák, novo delo dobija pravi oblik. On traži nova rešenja, próba raźne mogučnosti, sve dok, najzad, pojedini elementi ne pronađu svoje mesto. Najvainija je emocionalna temperatura - każe

zan sa svojim omiljenim slikarima. Zastrašujući svet Boschove fantazije, svetle Magritteove síiké i oživljena Simberginova priroda - od istih takvih elemenata Uotinen pravi svoje,vízije. Ponekad svoju umetnost naziva umetnost slobodnih asocijacija. ízbegava da tumači svoja dela. Na neshvatljiv način dozvoljava nam da ućestvujemo u zajedničkom snu. Dolazi do mitova i otkriva novu, nepoznatu stvarnost. □ Jukka O. Miettinen

Jorma Uotinen: Moje pozorište , . .Moje lutanje, nemir, vera, sumnja, nestrpljivost, halucinacije, Ijubav, osvetoljubivost, moje srce to je moje pozoriśte. Kažu da su umetnici lisent raz-

autor. U radu mnogo zahteva. Od svakog glumca traži optimalne fizićke predispozicije i emocionalnu osetljivost. U svom plesu Uotinen spaja različite stilove, Oblik svog dela brusi do perfekcije. Oprobao se u mnogim stilovima. Igrao je u Carlsonovoj grupi, u Beću je bio koreograf Haydnove opéré, u Milanu je igrao ludog Pierrota u La Scali. U Milanu je takođe napravio ogromnu koreografiju za donatonovu operu Atom. Ipák, Uotinen smatra najznačajnijim svoja dela i rad sa grupom koju je sam školovao. Njegovi dugogodišnji saradnici bili su muzičari Pirjo i Matti Bergström, i umetnik svetla Claude Naville. Zvuk ili muzika neraskidivi su deo celina koje je on stvarao. Koreograf i kompozitor moraju identično da vide glas i da čuju pokret. OsvetIjenje je jedan od najvažnijih elemenata na sceni, Svetlo ističe, boji i akcentira pokret. Po prirodi sivari, Uotinenovo pozorište je slikovno. Albumi sa reprodukcijama Boscha, Magrittea i Simbergina stalno se nalaze na njegovom stolu. Duhovno je.pove-

11

I3ITI=I=