Bitef

no pośle jevrejskog preokreta u Kan - pozorištu, neizbežno nalaze svoj izraz u razigranim prosjacima koji opsednuti zloduhom, mrmljaju besmislene reći. Medutim, Sumrak u Pozorištu Habima režirao je Ljubimov, izgnanik iz Sovjetskog Saveza čije se predstave, počev od Dobrog čoveka iz Sečuana, neprestano prikazuju u Moskvi. Zahvaljujući njegovoj postat/ci Sumraka naśe Narodno pozoriste vinulo se u nove visine. Predstava poćinje jevrejskom sahranom, posle čega ulazi pevačica Hanna Roth sa svojom gitarom i horom koji ćini grupa yeshiva daka. Те dve muzićke grupę prate celu pređstavu, s tim što hor stoji na mestu a pevačica se kreće oko lica i tako zbivanjima daje dramski ritam. Mendel Krik, vlasnik špediterskog preduzeća iz Odese (Yossi Polack), čovek razvijen i snažne ličnosti kako misli njegova žena (Rivca Gur), odlučuje da proveri da li je njegova lična sloboda

nešto vise od pijenja vina i vođenja ljubavi sa ženom sa pijące (Lea Koenig) i njenom ruskom kćeri (Yael Pearl). Tako rešava da svoje preduzeće proda bogatom trgovcu Alexu Pelegu, da napusti zenu, neudatu kćer Deboru (Addy Lev), sinove - prestupnika Ljovku (Ohad Shachar) i konjanika Benju (Avi Pninon), kao i svog odanog slugu Nika Jafora (Nachum Buchman) i sa svojom mladom Ijubavnicom i njenom majkom pobegne u Besarabiju. Ta odluka dovodi do svadé sa sinovima, koji pokušavaju da ga übiju i, konačno, preuzimaju preduzeće. Osim toga, njegova kćer se udaje za g. Rajnera, bogatog jevrejskog trgovca (Avraham Rónai) - zavera između žene s pijące kojatraži deo novca dobijenog od prodaje preduzeća, kafedžije (Brinn Rolf), pośrednika (Robinetzki Israel), pa ćak i čuvara sińagoge (Shmuel Rodensky) i rabina Ben Zecharije (Rafael Klatchkin). Raspadanje - iii sumrak, śto se Isa-

ku više dopada, predstavIja neumitan proces. Mendel Krik umire nadan venčanja svoje histerične kćeri, koju su do tada dominantna muževna ličnost оса i odbijanje da joj da miraż, sprećavali da se uda. Njegovi nasilnički nastrojeni sinovi okupljaju se oko stola sa svim ostalim grabljivcima. Priča je zbilja dramatična, a reditelj je odličan. Lajtmotiv zbivanja je pozorišna metafora, u kojoj magloviti zraci svetlosti stvaraju utisak dvoboja, dok čuvar sinagoge koji je istovremeno i učitelj izgovaraa reči: Prvo poseku iho, a onda ljude. Time se najavljuje pobeda dvojice sinova, konjanika i zločinca, nad njihovim ocem i preuzimanje njegove imovine dok je još živ. Njegova žena Nehama i žena s pijące, njegova stara ljubavnica, prostiru preko njega i njene kćeri venčanicu usred polnog čina. I tako dalje. Naravno, osnovni materijal, odnosno sam komád, veoma je moćan napitak sačinjen od izvrsne

režije, snažnog teksta i pristojne podele, koji ovu predstavu čine nezaboravnom. Jedan od sentimentalnih trenutaka je Krikovo tugovanje nad raspadanjem sopstvenog tela: Imao sam dve noge, kuda sam ih to denuo? Imao sam dva oka . . . ltd. A onda, uz pijani kikot: Izvadi mi oči, Nehama. Prelij mi jevrejsku čorbu preko oiiju, Nehama. Savij mi leda, Nehama. Telo se zaista raspada zajedno sa dušom, koja je tražila slobodu i našla je tek u smrti. U predstavi takođe učestvuje Masco Alkalay, Stopler Zvi, Avraham Ori, Ezrah Dagan, Shimon Cohen Ether Kubinsky, Iris Barnea, Izhak Buhmeli. Hor: Roland Babel, Kosachvili Avraham, Adgashvili Joseph, Reuven Bar-Yosef, Iskä Keshet i Avi Shilo. Scenografija: Ives Ackerson. Kostimi: P. Schatzman. Savetnik u izboru pesama: Hanna Roth. □ Kultura i umet-