Bitef

Dancer in the World« u okviru serije »Omnibus«. Najpoznatiji biografski film o velikoj igračici snimila je kompanija Universal 1968. godine, sa Vanessom Redgrave u naslovnoj ulozi, koji se u SAD zvao »The Loves of Isadora«, a u ostalim zemljama samo Isadora. Reditelj je bio Karel Raisz, poreklom čeh, koji je 1938. pobegao u Englesku od nacista, a muziku je pisao Maurice Jarre. Pojedini koreografi takode su se inspirisali ličnošću Isidore. Tako je Maurice Béjart 1976. godine postavio solo igru »Isadora« za rusku balerinu Maju Plisecku. Iste godine ser Frederick Ashton postavio je bålet »Pet Bramsovih valcera u stilu Isidore Dankan«, za kompaniju Rambert u Londonu, sa kanadskom balerinom Lynn Seymour u naslovnoj ulozi [1975. g. ser Ashton je postavio u Hamburgu kraéu verziju istog baleta sa dva Bramsova valcera]. Koreografiju za dvočasovni bålet »Isadora« radio je 1981. godine u londonskom Covent Gardenu ser Kenneth MacMillan, sa muzikom Richarda Rodneya Bennetta, po libretu Gilliana Freemana. U naslovnoj ulozi pojavila se britanska primabalerina dame Merle Park. Isidora Dankan je u poslednje vreme inspirisala i dramske pisce. Tako je američki dramski pisac Martin Shermann, póznát po drami »Bent« [»lzopačeni«], napisao dramu inspirisanu slavnom igračicom pod naslovom »Kada je ona igrala«. U ulozi Isidore 1990. godine pojavila se, kao i nekada u filmu, Vanessa Redgrave, ovoga puta na sceni. Ruski dramski pisac Zinovij Segaiov pre nekoliko godina je napisao »Tri života Isidore Dankan«. Premijeru te monodrame u salonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta odigrala je Maja Dimitrijević, u režiji Miroslava Belovića 15. maja 1992. godine. Pretpremijera je odigrana u Nišu 24. aprila 1992. godine. □

Izgovor Isidorinog imena Kod nas je uobičajeno da se Isadora Duncan [engleski izgovor Ajsadora Dankan] zove Isidora Dankan, posle

izvesnih kolebanja kada se između dva rata zvala nepravilno i Dunkan. Rusi je zovu i pišu УИседора Дункан. Češći oblik istog imena u anglosaksonskom svetu je Isidora [lsis + doron, dar egipatske boginje Izide]. Mi smo se odlučili da zadržimo u nas ustaljeno ime Isidora, iako je pravilan izgovor ređeg oblika Isadora - Ajsadora. □

Isidora Dankan »Moj život« Mnoge dåne i noći provela sam razmišljajući o igri, koja bi pokretom tela mogla savršeno prikazati ono božansko u čoveku. Čitave sate bila sam nepomična sa rukama na grudima povrh solarnog pleksusa, kao da se nalazim u stanju transa. Konačno sam pronašla sedište svih pokreta, pokretno pero, motornu snagu, jedinstvo, iz koga potiče mnogostranost pokretnog područja, i iz mog otkrića nastala je ona teorija, po kojoj sam posle izgradila svoju školu. Baletska škola nas uči da se ovo središte pokreta nalazi na sredini leda, na donjem kraju kičme; na ovoj osovini moraju se slobodno kretati ruke, noge, bokovi. Ali ovaj sistem stvara samo izveštačene, mehaničke pokrete, koji nikada ne mogu dostojno izraziti duševne nemire. U suprotnosti sa ovim tražila sam sedište unutrašnjeg izraza, iz kog se duševni doživljaji saopštavaju telu da mu daju živi odraz. Tek mnogo meseci kasnije kada sam naučila da se koncentrišem, pronašla sam da mi zvuci muzike struje kao iz izvora svetla, i u meni se ogledaju kao unutrašnja vizija, kao odraz duše, što meje osposobilo da ih izrazim igrom. Često sam pokušala drugima rastumačiti ovu osnovnu teoriju moje umetnosti, ali to mi nije uvek uspevalo; Stanislavski je pominje u svojoj knjizi »Moj život u umetnosti«. Na prvi pogled izgleda da je neobično teško doslovno razjašnjenje moje teorije. Ali kad sam stajala pred svojirn učenicama, bilo mi je uvek moguée da budem jasna i najmanjoj i najsiromašnijoj deci. Govorila sam im otprilike ovako; »Nastojte da muziku slušate dušom! Ne osećate li