Bitef

kője je predstava nastala, da postigne da ona bude tačna u onom smislu u kome se može govoriti o tačnosti kad je u pitanju premeštanje nekog delà iz jednog medija u drugi medij. Njegov »Zločin i kazna« se pojavio u času kad je definitivno postalo jasno da živimo u vreme zločina, nakon kojeg ce morati da uslede kazne. Međutim, za razliku od svojih kolega koji su se takođe bavili Dostojevskim - vise ili manje iz perspektive ovakve sadašnjosti - Milenkovski direktno »gađa« u centar. Njegov Raskoljnikov je putnik u vozu koji, poput onog iz filma Nikite Mihalkova, bez vozovođe i bez pravog voznog reda, juri vojvođanskom ravnicom. Mladi buntovnik je u tom času, kao i mnogi medu nama, dezerter, izbegava da ode na front, trpeći pri tom presiju užasne stvarnosti za koju nema leka. A sada, evo, ponovo Dostojevskog u interpretaciji Saše Milenkovskog »Braća Karamazov«. Ponovo Narodno pozoriste Népszínház iz Subotice. U međuvremenu, Milenkovski je režirao i jedan pozorišni festival, Mlad otvoren teatar [MOT] u Skoplju, ovoga puta kao pokušaj internacionalizacije tog festivala, 1 to u casu opsteg rasula i raspada svega postojećeg, u eri žestokih ratnih sukoba koji potresaju Balkan i u doba kad polako ali sigurno prestajemo da verujemo kako ce ikada sve ovo da prestane.

Jednom sam pitao Sašu Milenkovskog zašto ne režira »Hamleta«. Rekao mije: »Zato što za mene nema dileme biti il’ ne biti«. □ Aleksandar Milosavljević

ZLOČIN I KAZNA