Bitef

nekada učestvovao u njegovom izvođenju na nekoj vojničkoj sceni. U našim zabačenim gradovima i gubernijama zaista postoje takvi pozorišni komadi za koje kao da niko ne zna i koji možda nisu nikad bili štampani, ali koji su se odnekud pojavili i ušli u repertoár svakog narodnog pozorišta u pojedinim krajevima Rusije. Kazao sam »narodnog pozorišta«. Bilo bi veoma, veoma dobro, kad bi se neko od istraživača prihvatio zadatka da ponovo i marljivije no što se to do sada radilo izuči pojavu narodnog pozorišta, koje mi imamo, koje je aktivno i nije sasvim beznačajno. Ja ne mogu poverovati da su sve što sam kasnije video u našem tamničkom pozorištu izmislili sami robijaši. Za to je potrebno nasleđeno predanje, utvrđeni metod i pojmovi koji se prenose s kolena na koleno. Njih bi trebalo tražiti kod vojnika i fabričkih radnika u industrijskim gradovima, čak kod sitnih žitelja zabačenih i malo znanih gradića. Sačuvani su isto tako i po selima i gubernijskim gradovima među poslugom iz bogatih spahijskih kuća. Ja čak mislim da su se mnogi starinski komadi širili u prepisima po Rusiji baš preko spahijske posluge. Stare spahije i moskovska aristokratija imali su privatna pozorišta u kojima su glumci bili njihovi kmetovi. Ta pozorišta predstavljaju početak naše dramske umetnosti i njihova narodna obeležja su nesumnjiva. □ F. M. Dostojevski

BRAĆA KARAMAZOVI/PHOTO RADOVAN BÉLÉSŰN

ИТЕШ