Bitef

PRELJOCAJ NE PRAVI KOMPROMISE SA ROMEO I JULIJOM O srecnim Ijubavima se ne priča. Večne ljubavne price su uvek politieke drame. Angelin Preljocaj se ne sali sa takvim pričama. On svoja razmišljanja о veronskim Ijubavnicima nastavlja u obnovljenoj verziji svog tumačenja Prokofjevljevog baleta. Veliki spektakl. Večna priča, svačija i ničija. Muzika koja svojim čeličnim pulsiranjem podržava koreografske pulsacije i energiju igrača. Dekor proistekao iz ove mašine snovaje strip. Kostimi pristigli iz ove druge oniričke mašine - holivudska predstava o ratu zvezda, Mnogobrojna, miada, naizgled neumorna trupa, vodjena gvozdenom rukom. Ukratko rečeno, spektakl, i to veliki, jer je Angelin Preljocaj lukav i nepomirljiv stvaralac. Nepomirljiv jer se sa svim ovim sastojeima mogla napraviti Priča sa zapadne strane (West Side Story), kao što se to često moglo čuti u gledalištu. Preljocaj, medjutim, ne rizikuje da mesa Prokofjeva

sa Bernštajnom. A ume i da cita Shakespearea koji, kao što znate, n ije pisao opereta nego politieke drame. Tako je i Romeo iJulija večna priča. Večne price su one koje uvek mogu da se pricaju ispočetka, znači današnjim rečnikom. Baš današnjim: tlačitelji su obučeni u crno, a Julija umire uvijena u crvenu zastavu. Preljocaj svoju koreografiju piše na sebi svojstvenom, savršeno zrelom jeziku. On isključuje svaki anahronizam i ono što jeste govori rečima našeg vremena. On govori sirovo (tako je Prokofjev kvalifikovao svoju muziku): ljubavna strast je prvenstveno putena; žestina osećanja, sudar tela, pohlepa. On govori snažno i pojačava ton; ljubavni duo je pantomima telesne Ijubavi, pomnožena sa šest, šest parova isto tako opijenih. On govori glasno: žestina bitakaje ratnicki, herojski pies i nikad se ne spušta do zavodljive cirkuske igre. Le Rouzic La Marseillaise