Bitef

možemo da tumačimo njenu maglovitu poruku. Dovoljnoje baciti pogled na obrazovni program svakog fašističkog pokreta i pronači cete glavne tradicionalistické mislioce. Nacistická gnoza hranila se tradìcionalističkim sinkretističkim i okultnim elementima. Najvažniji teoretičar nove italijanske desnice, Julijus Evola, mešao je Gral sa Protokolima sionskih mudraca, alhemiju sa Svetim rimskim carstvom. Sama činjenica što je nedávno, u želji da pokaže mentálnu otvorenost, jedan deo italijanske desnice prosino svoj obrazovni program stavljajuči zajedno De Mestra, Genona i Gramšija, nesumnjiv je dokaz sinkretizma. Ako krenete da prebirate po policama američkih biblioteka kóje nose oznaku "New Age”, naiói cete čak i na svetog Avgustina kóji, kolikoje meni poznato, nije bio fašista. Ali sama činjenica da na ¡stoj polici stoje sveti Avgustin i Stounhendž, to jeste simptom Ur-fašizma, 2. Tradicionalizam podrazumeva odbacivanje modernizma. I fašisti i nacisti obožavali su tehnologiju, dok tradicionalistickí mislioci obično odbacuju tehnologiju kao poricanje tradicionalnih duhovnih vrednosti. Pa, Ірак, premda je nacizam bio ponosan na svoja industrijska dostignuča, njihova pohvaia mod-

ernog bila je samo površinski vid jedne ideologije zasnovane na "krvi" i "zemlji" (Blut und Boden). Odbacivanje modernog sveta bilo je zamaskirano kao osuda kapitalističkog nacina života, ali se pogiavito odnosilo na odbacivanje duba 1789. godine (ili, očigledno, 1776). Prosvetiteljstvo, doba Razuma, smatra se početkom moderne izopačenosti. U torn smislu, Ur-fašizam môže da se definiše kao iracionalizam". 3. Iracionalizam zavisi od kulta akcije radi akcije. Akcija je lepa sama po sebi, i zato je treba sprovesti pre i bez ikakvog razmišljanja. Razmišljanje je jedan oblik kastracje. Te stoga, kultura je sumnjiva u onoj meri u kojoj biva poistovečena sa kritičkim stavovima. Od izjave pripísané Gebelsu ("Kad čujem da se govori о kulturi, potežem pištolj") do češte upotrebe izraza kao što su "prokleti intelektualni", "jajoglavi", "radikálni snobovi", "univerziteti su legio komunista", sumnjičavost spram sveta intelektualaca oduvekje bila simptom Urfašizma. Zvanični intelektuála fašizma uglavnom su bili zaokupljeni optužbama kóje su upućivali na račun moderne kultúrne i liberalne inteligencje zbog napuštanja tradicionalnih vrednosti.

4. Nijedan oblík sinkretizma nije kadar da prihvati kritiku. Kritički düh stvara raziike, a razlike su znak modemog vremena. U moderno] kulturi, náučná zajednica smatra da je neslaganje oko nekih pitanja instrument za razvijanje і širenje znanja. Za Ur-fašizam, neslaganje je izdaja. 5. Neslaganje je osim toga i znak različitosti. Ur-fašizam raste i traži potvrdu koristeći i pojačavajući prirodan strah od drugačijeg. Piva strela koja upućuje jedan fašistički ili preuranjeno fašistički pokret je strela koja poziva protiv uljeza. Ur-fašizam je dakle rasistickí po definicji. 6. Ur-fašizam potiče iz individuálne ili društvene frustracuje. To objašnjava zašto je jedno od tipičnih obeležja istorijskih oblika fašizma bio poziv upučen frustriranim srednjim klasama, utučenim zbog пеке ekonomske krize ili političkih poniženja, a u strahu od pritíska nižih društvenih slojeva. U našem dobu, u kojem stari "proleteri" postaju sitna buržoazija (a lumpen proieterijat se sam isključuje sa političke scene), fašizam će u ovoj novoj većini naći svoju publiku. 7. Onima kóji nemajú nikakav društveni identitet, Ur-fašizam poručuje da je njihova jediná prednost ona najrasprostranjenija: rođeni su u istoj zemlji. To je poreklo “nacionalizma".