Bitef

Istovremeno je radila kao scenograf, a kasnije kao saradnik u Narodnom pozorištu Kostarike. U Budimpešti je nastavila studije na filozofskom fakultetu ELTE. Apsolvirala je studije na grupi istorija umetnosti - estetika i postdiplomski rad iz oblasti istorije i teorije pozorišta. Objavljuje radove iz oblasti scenografije i scenografije pozornice. Osim teorijske delatnosti, posvetiia se i alternativnim pozorišnim ili plesnim, multimedijalnim eksperimentima u Mađarskoj 80-ih godina. Predlagala je imidž muzičkim sastavima novog talasa (Napoleon Boulevard, Etc.). Osnovala je akcionu baietsku grupu "Pankrator''. Stalna je saradnica režisera Enika Eszenyija i Roberta Alfoldija. Od 1991. izrazitije se posvetiia stvarajastvu u pblasti kostimografije (Mađarska, Danska, Šveđska, Češka, Slovačka). U Madarskoj je 1991. dobila nagradu za najbolji kostim, a godine 1994. i 1997. nagradu pozorišne kritike. Redovno sarađuje sa pozorištima: Budapesti Kamaraszinhaz, Vigsinhaz, Pesti Szinhaz, Narodnf divadio Praha, Magyar Allami Operahaz, Szegedi Nemzeti Szfnhaz i ostalim, Izbor kostimografskih ostvarenja: Leons I Lena, Priča sa zapadne strane, My Fair Lady, Andeli u Amend, Ketn'n s Hllbrona, Baal, Mis Sajgon, Galeb, Razbojnid, Mletački trgovac, Bura, Magbet, Mnogo buke nl oko čega, Kako vam drago, Romeo i Julija, Fedra, Figarova žendiba, Mirandolina. KENTAUR, scenski umetnik Godine 1991. apsolvirao je na grupi Umetnička siika na mađarskoj visokoj školi likovnih umetnosti, gde je nastavio i postdiplomske studije. Od godine 1988. clan je Madarskog

umetničkog fonda i Studija mladih likovnih umetnika, Nekoliko godina bio je član uprave Studija, a jedne godine i njegov predsednik. Godine 1988/89. osnovao je (zajedno sa A. Barthou) akcionu baletsku grupu "Pankrator". Posle devet godina studija ozbiljne muzike, 1982. jedan je od osnivača muzičke grupe ''novog talasa" Satobbi (Etc,). Ta grupa je izdala nekoliko LP i CD ploča. Godine 1988, pod umetničkim imenom Kentaur, izdaje (zajedno sa Gaborom Presserom i Dušanom Stevanovićem) soio ploču Atovf svet. Nekoliko kornpozicija se uvrstilo među hitove mađarske pop scene. Redovno reaiizuje scenske produkcije sopstvenih koncerata i muitimedijalnih projekata u kojima se koristi eiementima pozorišta, fiima, likovne umetnosti. Godine 1996. iziazi mu sledeća ploča Neko iz izgubljenog grada. Sam je reaiizovao i spotove za tu ploču. Od 1982. predlaže omote ploča, plakate za koncerte i pozorišne komade, posvećuje se ilustrovanju knjiga. Autor je grafičkih vizuelnih efekata u pozorištima: Vigszfnhaz, Budapesti Kamaraszmhaz, Jozsefa Attila Szmhaz. Od 1990. počeo je da se nameće kao scenski umetnik pozorišnih inscenacija, pre svega režisera: Enika Eszenyija, Roberta Alfolđija i Laszloa Martona. Kao scenograf radio je u pozorištima u Mađarskoj, Slovačkoj, Danskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama. Od godine 1996. autor je scenografije produkcije Friderikusz. Godine 1994. dobitnik je Nagrade mađarskih pozorišnih kritičara za najbolju scenu. Godine 1996, u anketi slovačkih pozorišnih kritičara DOSKY, nominovali su ga za nagradu za najbolju scenografiju ( Kako vam drago, SND Bratislava). Godine 2000. dobio je Domotorovu nagradu za najbolju scenu.