Bitef

Ijupko, ali duboko studiozno, zanimljivije i dinamidnije od svoje alternacije, Blaženke Katalinid. I opet Faust u Beogradu nije bio velike srede. Odigran je svega šest puta u sezoni, a jednom su igrane (27. februara 1933) pojedine scene iz predstave na Kolardevom univerzitetu, kada je "konferenciju", odnosno predavanje o Faustu odrdao dramaturg Drezdenskog Narodnog pozorišta, dr Karlo Folf. U slededoj sezoni odigrane su samo dve predstave, i to za đake, što rečito govori o tome da publike vide nije bilo. I to je, za slededih sedamdeset godina - sve. Ali, ne treba da budemo strogi prema sebi. Ved dva veka se lome koplja praktidara i teoretidara pozorišta da li je Gete pesnik ili dramski pisac i da li je ovo njegovo, neprikosnoveno remek-delo klasidne književnosti pogodno za izvodenje na seen! ili ne. Isto toliko vremena se lome zubi pozorišnih umetnika koji se hvataju u koštac sa ovim tvrdim orahom (ponekad se slomi i orah). I svetska i evropska, pa dak i nemadka pozorišta se retko odvaže na ovakav repertoarski potez. Od teoretidara sa našeg podneblja, Kiril Taranovski je 1933. govorio da se glavna teškoća u insceniranju Fausta sastoji u prenošenju filozofsko-simbolidne snage u najpogodniju dramsko-scensku formu, za šta je potreban "genijalni rediser, koji bi spoljnu režiju uputio na traženje scenskih efekata, i našavši ih, uspostavio potrebnu vezu izmedu gledalaca i scenskog zbivanja." A Milutin Čekid je još 1912. okarakterisao ovaj problem kaojedanod najvedih u umetnosti pozornice: "U inscenaciji Fausta reditelj ima da pokade sve dobre osobine kojima mode raspolagati, a najpre: inteligentno shvatanje jednog velikog pesnidkog dela i iscrpno poznavanje glumadke veštine i binske tehnike." Borivoje Glišid istide da uspeh Geteovih dela na sceni zavisi od "kongenijalnosti reditelja i glumaca i od njihove stvaraladke modi predstavljanja. (...) Ma kako izgledalo dudno, to važi i za samog Fausta -genijalno poetsko delo, ali i genijalno dramatidno u odnosu na sudbinu dovekovu." Jer, kako je sam Gete govorio: "dovek je doveku ono najzanimljivije... zar to ne vidimo u pozorištu?". Drugi deo Fausta. (Faust II), koji se retko postavlja i na drugim pozornicama, na sceni Narodnog pozorišta nije nikad igran. (Jelica Stevanović)

REČNIK Ante] Sin Posejdona i Geje. Div ogromne snage. Bauldda Žena Filemonova, sa svojim mužem ugostila je Zevsa i Hermesa. U znak zahvalnosti, oni su njihovu kolibu pretvorili u hram. Dorida Žena Nereja, boga mira. Edip Tebanski kralj, jedna od najtragidnijih ličnosti antidke mitologije. Euforion Sin Parisa i Lepe Helene. Eros Bog ljubavi. Erihto Tesalska darobnica. Empuza Noćna avet koja ljudima siše krv. Filemon Baukidin muž. Forkide Tri stare ružne sestre, kderi morskog bodanstva Forka. Had Bog podzemnog sveta, Herkul Najvedi junak u antičkoj mitologiji. Homunkul Od lat. homunculus, čovečuljak, Junona Rimska boginja, dena Jupitera. Kastor (Dioskuri) sa svojim polubratom Polideukom (Poluks) dinio velika junaštva. Klitemnestra Žena kralja Agamemnona.

Lamije Ženski demoni koji su mladićima sisali krv, Leda Žena spartanskog kralja Tindareja. Svojom lepotom očarala Zevsa s kojim je začela Lepu Helenu i Polideuka. Lemuri Nemirni duhovi rđavih ljudi koji uznemiravaju i muče žive. Manto Zajedničko ime za dve slavne vradare. Menelaj Kralj Sparte, muž Lepe Helene. Menade Pratilje boga Bahusa. Olimp Planina, stanište antičkih bogova. Pantalida Slike iz Delfa na kojima je prikazan pad Troje. Protej Starac neprijatne naravi, ogromne snage koji je imao i prorodke modi. Pluto Bog bogatstva. Sfinga Krilata neman sa ženskom glavom i lavljim telom. Tirsovštap Nosio ga je Dionis. Bio je obmotan svežim bršijanom. Šeherezada Lidnost iz Hiljadu i jedne nodi. MIRA ERCEG Reditelj. Rodena u Sanskom Mostu. Maturirala u Petoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala režiju na moskovskom Državnom institutu za pozorišnu umetnost u klasi Jurija Zavadskog. Umetnidki rukovodilac berlinskog Theater der Freunschaft (1978-81). Danas docent na Filmskoj akademiji u Postdamu i na Pozorišnoj visokoj gkoli "Ernest Buš" u Berlinu. Kao reditelj gostovala u pozorištima širom bivše Jugoslavije. U inostranstvu, pored Berlina u kome živi, režirala u Esenu, Hamburgu, Drezdenu, Vajmaru, Desauu, Cvikau, Antverpenu, Oslu itd. Režije (izbor) Ramajana, ep (Theater der Freunschaft, Berlin, 1974) Plaut: Hvalisavi vojnik (Theater der Freunschaft,

Berlin, 1975) Mrožek: Emigrant! (Nationaltheater, Vajmar, 1980) Euripid: Medeja (Theater und Phillharmonie, Esen, 1981) Breht, Bubnjevi u nodi (Beogradsko dramsko pozorište, 1981) Peter Haks, Šuhu i leteća princeza (Mladinsko gledališče, Ljubljana 1982) Breht - maraton (Slovensko narodno gledališče, Maribor 1986) Koštana - san krik, po Bori Stankoviću (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 1986) Hajner Miler, Nalog ("Magaza", Beograd, 1986) Nastasja Filipovna, po Dostojevskom (Narodno pozoriifte, Beograd 1986) Snajder, Dumanske tišine (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 1987) Samokovlija, Plava Jevrejka (Kamerni teatar, Sarajevo, 1988) Euripid. Simović, Miler, Balkanke (Narodno pozorište, Zenica, 1988) Eshil, Orestija (Narodno pozorište, Beograd, 1989) Vegel, Medejino ogledalo (Kamerni teatar 55. Sarajevo, 1990) Ravnjak, Tugomer (Mestno gledaiiSde, Ljubljana, 1991) Šipenko, La-5 u vazduhu (Volksbühne, Berlin, 1991)