Bodljikavo prase

Кад расејани књиговођа руча

На пшцАфшшму

Марјан је извукао више кушки, због свог шеретлука, но сви остали скупа. — Ама Бог те убио, одакле си и шта си ти у цивилу? упита га наредник. — Ја сам из Тимочке крајине, а по занимању чобанин, одговори Марјан. — Тако реци брате, сад св бар знамо ко смо и шта смо. И ја сам из тог краја. А знам добро да се у нвшем крају само блесави и богаљасти шаљу у чобане, јер нису способни ни за какав други посао. Зар није тако? — Није, госин' наредниче, одврати Марјан — иду они и у воЈску, и у џандаре па су неки богами догурали чак и до наредника... Наредника ова тлака пецну, он приђе Марјану и залепи му један врући шамар. т— А сад ми реци јеси ли ноћас сањао да кш добити батине, упита наредник.

реци целим

— То не смем, одговори МарЈан. — Зашто? Ако си сањао слободно — мушки пред стројем. — Па сањао сам да ме нека кљусина ритну чивтетом — и ето испунило се, отсече Марјан гласно и прогута Још један шамар. о КЊИГЕ и-зВИТРИНЕ Јовановићеви имају госте и домаћин на врат на нос вади лепо укоричене књиге из витрине и носи их у шпајз. — Зашто то радиш? пита га жена. Шта ћу сад да ставим у орман? Не мислиш, ваљда, да ће ти гости покрасти кшиге? — То не, одговори г. Јовановић, али их могу познати.

Музичар

— Знате, ја одавно свирам, а ви сте саакако љубитељ музике! — Јесам, госпођо, апи не мари ништа, само ви свирајте.

ОКАСИОН , Трговац (своме компањону): Не знам шта да радимо. Овај штоф од 180 динара метар нико живи неће да купи? Ортак: Зашто очајаваш? Стави га у излог и напиши: „Окасион метар 250 динара", и видећеш да ће отићи као алва. 1 О I Драгица: — Видела сам синоћ вашег мужа, али ме није ог.азио 1 Јованка: — Знам, рекао ми је. © Обвзбеђен унаиред Један господин на улици ка5ке љутито другоме: — Ви сте прави идиот! И одмах затим: — Није потребно да ми одговарате; глув сам као топ!

Банкар показује своју нову трпезарију: — Гледајте, молим вас.како је то лепо... како је прогтрзно! Ту би могло да руча Боже сачувај, и четрдесет људи. «>Ф — Јели, драги мој, дали би ме волео исто толико када би мој отац изгубио све што има? — Шта, да није изгубио? — Не, није. — Па дабоме, да бих те волео. — Зар нећеш да и мене поиудиш цигаретом Милане? — Ти ми рече јуче да си оста вио дуван и да нећеш више да пушиш. — То је тачно, али мислио сам само на моје цигарете, а не на туђе.

Зашто носиш једну празну а Једну пуну табакеру) Јеси ли пушач) - Јесам! ■ Онда си глуп!

— Како, да у целој вашој библиотеци имате само једну књигу? — То је каталог књига које сам имао док их нисам позајмио својим пријатељима! о* — Оче, зашто и жене не служе војску? — Зато што се у војсци мора слушаги. ❖о Жена: — Како да помогнем мужу да не говори ноћу? Доктор: — Па, дозволите му да говори дању.

Ос&ша

Људи између себе — Реци ми, како се каже на француском језику девица? '— Не постоји та реч. ПредосШрожносШ — Данас мл је вереник рекао, да сам најлепша девојка, коју је у животу срео. — Не би требала да се удајеш за таквог човека, који те већ у вереничком добу обмањује.

НЕМД РЛЗБИКЕ <— Ево их, госпођа ЈанковиВ и њена гувернанта. — Која је госпођа, а која је' гувернанта? — Гувернанта је она што н<Уси свилене чарапе. МАХАРАЏА ПИШЕ СВОЈИМ ЖЕНАМА— Драга моја, драга моја, дра->

га моја, Ја сам твој...

— Чему се толико радујеш! — Ах, данас сам се осветио свом кочијашу, који ме Је толико пута истукао. Довезао сам са станице његову ташту.

7о- малам ПЕРИЦИ Једнога дана отац малога Перице био је страшно љут. Нервозно је шетао по соби и рече: — Ово је страшно, просто човек да изађе из коже. — Татице — на то ће мали Перица — можеш мирне душе изаћи из коже, мама је рекла да'ће од твоје коже направити кожни капут.

Учитељ: Претпостављајући да твоја мама има, Перице, петоро деце, а само четири кромпира, шта +>е она направити за ручак? Перице: Пире.

ПРЕДОСТРОЖЦОСТ У једном мањем позоришту, гостовала је једна већа позоришна група, а десило се то да су чувени комичар Лудвиг Шмиц и славни тенор Јоханес Хестерс морали да поделе једну гардеробу. На столу Лудвига Шмица је била једна брижљиво чувана флашица колоњске воде, у којој је он после паузе приметио да фали повећи део. Како је исти мирис осетио код Хестерса, он из предострожности на флашицу залепи цедуљу са натписом „салцгајст". На огромно запрепашћење Шмица, сутрадан је флаша са „салцгајстом" била нестала. Он се уверио да Хестерс с тим није имао никаква посла нити је намеравао какву шалу да изведе, чиме се ствар заиста комликовала. Тек сутрадан се загонетка решила. Собарице су наишле код Шмица на ту флашу, мислиле су да је забуном она дошла на њесов сто, и њену садржину употребили за чишћење разних направа. Никада се Лудвиг Шмиц није смејао својој предострожности.

САВЕТ РОБЕРТА КОХА Неки гроф, који је живео У, Берлину бурним животом, посе-> ти једнога дана Роберта Коха и потужи се славном лекару на разне болове и невоље. » — Шта да радим против тога?, Дали да отпутујем на југ или да отпутујем на језера? Код мене трошкови не играЈ'у улогу. — Живите тако да излазите дневно на крај са једним талиром, а овај талир да радом стекнете ( то вгм је мој ' савет, добацио му је Кох. : I ЗЛИ ДУСИ • '« Познати скадарлиски боем чи Ј ка Никола вратио се из кафане тек у зору. Забрекао од пића, а кафански дим га скоро угушио. Једва се свукао и одмах захркао. У неко доба скочио из сна. Днсао је тако тешко као да ће умрети. Покрај кревета стајала је његова жена богомољ^ ка с кадионицом у руци. Читав облак тамњана испунио је собу^ — Забога, Југо, шта то ра Ј диш? — Истерујем ђаволе из тебе, несрећниче.