Bodljikavo prase

Страна 3

БОДЉИКАРО ПРАСЕ

& жлалЕ I уС ^малак. БРааом

Г — Бвш мв чуди, што не учиш улогу, првтстава Ке ускоро почети. — ВоК сам готов. Ја играм мужа. ♦♦ — Иде ли тоој сат тачно? — Тачно по радију. — Али ти немаш радио. — Па немом ни сат1 ♦♦ — Нв сматраш ли ти ону даму преко да је прекрасна. — У умегност се мало разумом, а у фарбзње баш ништа.

ИНТЕРЕСУЈЕ СЕ... Јта "јЛЦвм 11 ' ' Ј?„ ; а,'1 МЈШЈШ

— Госпођо, извнните, где се ви хранит«! — Код »Дирисаа!

— Зашто се не ожениш? Адам нпш праотац Сио је ожењен, каже госпођа своме пратару. — Знам да је био ожењеи, али знам и то да кратко време после женидбе изгубио своје место!... ♦♦ — С мојом методом ја никада но губим на коњским тркама. — Е, баш си среКан! А како То? — Просто! Уопште се не кладим! Беогрв^ани има|у само (едну традицију и једну саетињу коју еу сачуаали кроз сае перипетије. То ј« конфор Сваки од нас у саојој кубатури хоКе да је комотан и да ужиаа. И тешко ономе ко нам порамети уживањо. Тај нам )• смртни непријатељ. Све остало праштамо и св« је то безначаЈио, прама нашем задовољстау и конфору. Из ти* разлога су и за оау годину остали у важности досадашњи прописи о летоаању. Реч |е, наравно, само о вишем сталежу, пошто ми. обични смртни — никад у своме веку нисмо ни ишли на летовање. Доклв и овоге лета муж Ке на једну, а жена на другу страну док Ке деца (то |е иначе редак случа) пошто аиши сталеж арло мало полаже на та| нараштаЈ) под надзором гуврнанте или неке тетке уседелице остати у БеогрКду да не кваре плуКа на чистом

ваздуху. То )е због тога, што )в медецински утврКено да Ја удисање чувенв београдске прашине врло здраво за дечја плуКа. Реч је наравно о београдскоЈ деци. Ово одвојено летовање постало је уобичајеио због тога, што модерни супружници пате од исте болести и узимаЈу исте лекове ал' Ја потребно да оду на отсуство и тако се одморе од брака и — верности. Лекови су исти и врло скупи и ако је ред промењен. Даме Ке иКи на село а господа на плажу, а модерни лекари праписују ове медикамент«! 1) флертЈ 2) бриџ; 3) реми| 4) покер; 5) шетњу у даој«. Рвд коЈим Кв се лекоаи узимати није одређен, али је наЈбоље помвшано и што чешКе, а супрузи се зато и одвајају да )вдан другоме не смота|у у доЈирању медецине и потребној тврапији.

Посла лвчвња брачми жиаот св наставља еамо се мвдецина пратаара у свакиданашњу потрабу. За онв коЈи нису аиши сталеж прописи о л«товању су следвКи: Устајањв у 5 сати и собна гимнастика (муж цвпа драа, жена иде на пиЈац и чека на ред код пекара). Поелв тога флерт у аиду мале сваКв око тога КО аише ради. После ручка, жена перв бриџ-судовв -а му одлази да нађе паре на зајам. По подне купање у зноЈу лица евог и еааКа са газдарицом од куКе (може да послужи и хаузмајстор) због валике потрошње воде. Муж чека на ред за дуван. Уаече лирски дует измеКу мужа и ж>ене у току кога муж пребцује жени да много троши. Као што аидитв ништа св у животу не мења! Џила

шалЕ Ј?6елшк&с БРааом

— Зашто господии професор ниЈв одржао закааано првдавање о суабиЈању тремв? — Имао Је трвму.

и плпучиа% илил

Јао, људи божЈи шта Ја згреших Богу Са овом ајманом живети не могу Никад кући ниЈе, а Језик палаца Чак и мртве људе оговара Маца А у кући неред шпархерд се не ложи Али нам се свуда вересиЈа множи И куд баш на мене натовари беду Она чак и квасац узима на креду МАЦА Сад Језик за зубе, палоциЈо мушка Ти чим видиш сукњу, печен си ко крушка Девојчице фаћкаш, купујеш бонбоне А Ја норам да ти крпим панталоне ШАЦА Комплименте нећу, камо лепе среће Да истину збориш. Ал' ме нико неЛе Сад нико не цени доброту и дар Свако сада тражи само буђелар А ја гроша немам, каса је код жене Зато моје срце од љубави вене. МАЦА Ето, Јесте чули, шта битанга вели Поред 'ваке жене он Још другу жели Је л' те друге да Је муж овакав рсдак Али Ае и њему доКи црни петак. ШАЦА Ова сурунтиЈа са парама треска Она вам је права правцата Енглсска Само пару цени, све за паре хоЛе

Ал' пролазе слабо увек такве злбће Срце и поштење бољи су од џепа Због пара се човек секира и цепа Зато моју Мацу стално хвата нука К'о што се Енглези једе због Тобрука. МАЦА КушуЈ бубо лен>а, нећу више лепим Зар сам Ја Енглеска, сад ћу да те клепим Срам нека те буде, што ме вређаш тако Неђу да сам Енглез то нек' знаде свако Кукавица нисам, Још мање џимриЈа Нити лажем друге, к'о она бештиЈа. ШАЦА Ха, ха, ха/ Ал' без узбуђења Нико неће да се са Енглеском мења Остави се Мацо ти сваће и вике Ми смо и пропали због те политике Од изЈава разних, ти се добро чуваЈ Трчи жено кући, па ми ручак куваЈ МАЦА Скуваћу ти отров, да те скинем с врата Нећу те трпети па да си од злата Свуд ме редом вараш, то је мени хвала Што те хлебом раним (а једеш ко хала) Већ су на врх главе, дошле лажи твоје Хајд, вуци се кући, наждери се проје Па онда у скитњу, тражи дееојчиће ШАЦА А ти тражи бирцуз, где Је боље пиће.

Једнога дана на чаеу земљописа, пита професор малога Перицу: — Кажи ми, Перице, где со налази Енглеска? — У склоништу, господинв професоре — одговори мали Перица на опште задоаољство целога разреда.

— Драга молим те оетааи већ Јвдиом таЈ поклопац од чаЈника!

Мали Мишв: — Тетице, зашто ти немаш деце? Тетка: — Зато, Јер рода неће да ми их доиесе. Мали Миша: — Е, ако ти тетице, још увек верујеш у те глупости, онда их веКеш нн нмата, ♦♦ — Ја бих хтео да продаи ову књигу... каже један човек кн>ижару. — Жалим; ја купујем целе библиотеке. — Па т? је књига моја цела библиотека!...

Дечји разговори

Пропао ортаклук

<***)№&»»

г — Не можеш ни замислити колико Кемо тви ми историЈу морати учити, после соега оаога што се дешааа...

»Стари Господин« глумац ГавриловиК, био је редован гост у Скадарлхји где је и становао. Један млад боем, књижевник и новинар, налазио се увек у његовој близини и Стари Господин је плаКао за њега пиКа, цигарете па арло често и храну. Али млади боем нашао па зашао, а Стари Господин каквог га Бог дао, каваљер да му сличног на далеко није било, Кутао и плаКао. Због ограничених сретстава ГавриловиК је морао да штеди и да пијв само шљивовицу или кафу, док је безобзирни боем оставио све Јевтине мезелуке и шљивовицу и прешао на пиво, поручуЈуКи на ГавриловиКев рачун наЈскупље порцијв сарме, ђуввча, лрасеКег печења и сл.

Једнога дана посматрао ГавриловиК свог младог госта чудеКи се великом рачуну коЈи |е направљен прошлих дана, па поручујуКи шљивовицу и шквмбиКе упита: — А ти дете, шта Квш попити? — Криглу пива и један масаи Кувеч! — дочека боем као из топа. — Е, извини, то не може! — Па оваЈ, ја нв пијем ракију, а шкембиКе Једем само кад ничег другог нвма. — Жао ми Је, дете, жао и то много жао; али Ја сам се разортачио и са пиваром Бајлони и са куЈном газда-СтоЈановом (власник »Три шешира«) заврши Стари Господии и окрете главу.

На Станици

— Ви сте махараџа) — Нисам, брате, него бифеџиЈа. Носим на« мирнице иа села!