Bodljikavo prase

Страна 4

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 57

мпши љчаи и ннши крнпви

Тјаша И БОН-ТОН

ВРПНДЦ РНЕЈАНОСТИ

Миого бре овија КаЈафс и ДраЈфуси искаЈу да бидну најфини и иаЈотмени и само измишљају керефеке и измотачије. Кад си оде на спијење обукују си Једиу шкуртељку што гу викаЈу пижама а док се несу залебили, убава ги бешс и кошуљка. Татко иа куде њи имеше само по Једно сопче и куЈиу, а с'г ги Је мало по два ката и свака соба има по иеко сепаратно име. ТакоЈ сам и ја муку имаја с моЈу домакицу коЈа мн душу изеде да напрајим собу за рад„ салон за даме, будоар и лабаво. А Ја гу викам: — Шта бре да праЈим у собу за рад кад ништа не работим: Ле се напраји брука и резил'к. За лабаво искам и Ја због зашто је то с'г у мбду. — КоЈ те бре питуЈе дад работиш ил Јок. ПоиаЈгламио Је да те пускаЈу у више друство и да ииаш паре. А коЈ те бре питуЈе откуд ти паре и штО работиш. То неЈе отменОI ЗнаЈе си жена кисела знање па тоЈ ти Је! Проклета Ева. Сваког може да изведе иа селамег. Матори мужи с бели мустаЛн па ги по иека Геневева изведе на танак лед. Сваки сн има по неку фалинку п слабос. Неки воле да гупне, иеки Јопет воле сукњу а треЛи иска да завири у кеца. Ал овиЈа иазноглавасти Ироди из више друство ннаЈу све три фалинке и и ч ги не Фали. КоЈ се побоље и побрго прененажс таЈ си ужива пајвећи углед, због зашто Је Сг лажување ушло у моду. А Ја сан се родија па турску калдрму па си знаЈен да су пудљиви какоЈ зајци и само ги плашим на унфарбу. Сваки си од тиЈа човецш иска да њену бидне потанап а цел бели свет ноже сп оди У таидарију. Таква ну Је сезона. Такво му Је врене да су нужи жеие, а жене нужи. Сукња ти Је понајпрва псрсона у иаше друство, зато) се нора поштуЈе Гепевева и да се савиЈу шипке. Ете га Лаза, па Веља, па ниози• па други голенаши. Сви они ви• ре испод сукњу због зашто Је ту убавиња и ладовинка. И Ја сн веЛу биднем нзузетак па си ш Ја само один сас трепетљике и слушан љиову конаиду. Ваш ГИЛЕ, нонден овдашњи

— Да знате, колега, копико ме нервирпЈу ти глупи вицеаи о профосорскоЈ рассЈаности. Ето, баш сам данас чуо, Један аиц и бипо ми Је р* ИЈлетим из коже. — Мопим аас, испричаЈте га. — Хм1 Заборавио сам га.

1тил111;е@иепр1к%и1^

На

игранци

ГоспОдин се обраћа дзми: — Погледајте, госпођо, оног смсшној - дебељка! Како је глуп када игра! Мислим да је то Марић. — Да, одговори дама. А зиате ли кО сам ја? — Немам поЈма! — Ја сам госпођа МариМ — Тако? А да ли ви, госпођо, знате ко сам ја? Не. — Е, тада је све добро! •рече господин и изгуби се у го мили гостију. Њих двоје У вагоиу: — Ја сам удовица. — Ах, тако... Ја сам удовац. — Како је то љубазно с вчше стране.

ШШ ПУ1УЈВ Воз полази, а на перов саа задихаи упада професор и пита дежуриог чиновника: — Забога, вауставнте воа, Ја морам да се попнем! Унутра су ми ђаци!_ — Имате ли карту? — Имам. — Који разред? — Шести разред друго оделеше. Гост у кући Чиновник: Опростиге, госпо диие шефе, што сам задоцнио. Жена ме је јутрос обрадовала синчићем.« Шеф: Боље да вас је обрадовала будилником. Чиновник: Па то Је скоро иста ствар, господиие шефе.

ДОМАЋИНОВЕ МУКЕ Полази чика Марко од куће а редом га задржавају: Млаћи син: Татице, дај ми баику. . Кћи: Тата, дај ми педесет динара. Ст-ри,ји сии: Оче, молим те, дај ми сто динара. Чика Марко се у чуду крсти и рита: — Иобогу, шта је вама? Откуда мени толике паре? Женз: Боже, Марко, ти заборављаш да ти је сутра рођенД"н. И

Еез задоцњења — Које саобраћајно сред:тво стиже увек на време? — Железница. — Није. — Ауто? — Није. — Него шта? — Меница. Опамша!

СН1ЖГ

— Ако вечерас будемо имали госте, немоЈтб да иосите прстен, ии иакит. — Ја немам ништа од вредности милостива госпођо, али хаала вам иа опомени.

У биро за млађе улете један узрујани господин, па се још с врата обрати чиновнику на кога је прво наишао: — Јесте ли ви таЈ који ми је препоручио иову куварицу? — Да... — Одмах да ггођете са мном! Ручаћете код меие.

(бамушхлнљ »ср.(мшка

УКИНУТ ЛУКСУЗ ; Београдским монденима и моЛ денкама, коЈи су и купатила гре-1 јали термичком струЈом ускраћ#>« но је ово задовољство. Нека пробају мало како изгледа ложити ватру и распаљивати угаљ. ЈУТАРЊИ КОРЗО Београдске даме које жела да виде све мондене на окупу, Мека се прошетају око подне београдским улицама па ће видети кицоше и мондене како са, лопатама у руци, раде гимнастику. Уосталом, то је једина могућност да виде своје лафове, »дасе* и бује на иеком корисном послу. ИЗГУБИЛИ ПУБЛИКУ Ч Београдски омнибуси — шпв' дитери толико су подигли ценв вожњи да их публика избегава И они зврје празни. Свет најрадиЈв иде пешице, јер то је јевтиније и — здравије. Поштар се упецао — Шта Ана, ви отказујете? Пита госпођа Јовановић. — А зашто то чините? — Удајем се. *— Тако, а како је дошло до тога? — Ја се одавно дописујем с једним човеком! — И за њега се сада удаје< ге? — Не, за поштара, који шт је доносио писма. А Д А М — Реци ми, Војо, знаш ли ти, зашто је Адам загризао јабуку? — Па то Је бар Јасно, затв што није имао нож.

Распоред...

— Данас не иде се на пашу. А издавање млека почеће опет ј ; четвртак.