Bodljikavo prase

ЕроЈ 64

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 7 фебруара Јутрос одем код мога комшнје Свете, познатог спекуланта. У но винама изашао ог,лас да му се верио син па ја пошао да честитам. — Прочитао сам у новинама па дођок — рекох му ја. — А већ изашло! — прекиде ме он у речи... Баш од тих новина не можеш живети". — Изашло, изашло и ја дбшао као комшија... Почех опет разговор и таман да му честитам, када ме он прекиде. — Нека пишу вала шта хоће, али доказати не могу, зна Свџта свој посао..." — Море изашла белешка да ти се верио син — дођох најзад до речи.„ — То је изашло! А ја мислио оно друго — рече радосно Света. Јесте, јесте, верио се. Право је да попијемо по једну. И разведри се човек. Сигурно мислио да је изашло нешто о његовим спекулацијама. ПОНЕДЕЉАК, 8 фебруара — 0, брате.за мало не награ• јисах — тако от• поче да прича - - г- / вечерас, у кафаЈј ни, Мирко судија. — Шта ти се то десило? пита га Глиша ба калин. — Сада ћете да чујете — настави Мирко. Одавно сам бацио иерак на Јелу, младу удовицу, иоју комшику. Ја се осмејкивао. она ми вракала осмехе и ја даиас одем да је упитам хоће ли да пође за мене. Лепо ме жена прими, скува кафу па пошто смо обоје запалили цигарете, ја је упитах: — Хоћете ли Јело да будете вечито моји? Оиа ме мало збуни, па отежући одговори: — Богами, на тако нешто не могу да пристанем. — Шта нећете да мц будете жена? — изненадих се ја. — Ко то каже? — одговори

ми (1ела. Али Ви ме то нисте питали, већ хоћу ли бити вечито Ваша. А то нпје једно исто". Када чух како она резонује о браку, ја само савих шипке и у себи благосиљах своју навику да се песнички изражавам. Шта би било од мене да сам је прво запитао да ли хо/је да ми буде жена... УТОРАК, 9 фебруара — Стојим на ред код пекара а две жене испред мене разговарају: — Стојим на ред код пекара а две жене испред мене разговарају. — Знаш Јуцо \ ова наша газдарица Мица прави је тутумрак. Нит говори, нит ромори..." — ЗНам је — одговара друга. Та пре подне мрзи на саму себе а после подне на цео свет. — Е госпа Мица се јутрос засмејала. Иде по авлији и церека се као луда — прича прва. — Шта је то њу засмејало? чуди се друга. т- Наместила нове зубе и само се кесерп. Мило јој!... Сад ће ваљда да промени нарав. — Море није лако без зубА Знам по себи. Свануло јој јадници па зато се и смеје. Сад може јести кору од проје а лакше је и оговарати — вели друга и обе ударише у кикот. СРЕДА, 10 фебруара — Зишто те је она дама онако крвн'ички погледала — питам на корзу доктор Миту познатог београд• ског дечијег лекара. — То је од летос — одговори ми он. Идем ја поред Колубаре близу Обреновца а ова дама се дави. Управо она жели да неко поверује да се дави. Зато се дерња из гласа: — У помоћ! У помоћ!" Када видех да њена дрека не престаје, приђох обали и довикнух: — Не вреди вам запомагати, Док сам ја овде. — Давим се/ У помоћ! Ви сте злочинац — дерњала се она и даље и ја, наљућен, рекох: — Узалуд вичете. Прво и прво ја сам ожењен, а друго ту је река врло плитка.. Од тога дана она ме оговара на сва уста и шта све није измислила за мене. ЧЕТВРТ АК, 11 фебруара Одем у посету код моје снахе. Наиђем баш када је она грдила свога сина матуранта. Док је она праскала и грдила он се чешљао пред огледалом и звиждукао. Мене револтира такво понашање па се умешам у разговор и почех да га учим. ( — Отац ти није ту, а мајка се мучи због тебе и дан и ноћ, па опет ниси захвалан — почех ја, али ме он прекиде: — Ко је тера? — Баш си незахвалан! Имаш стан, осветљење, одело и храну — поче кроз плач његова мајка. Све сам ти то створила и ти би , хтео још нешто. Шта би још требало да урадим? — Да полажеш за мене — добаци син иронично. — А шта би ти онда радио? — добацих револтирано. — Ишао бих са девојком у биоскоп а кад дође лето онда би ишли на утакмице и плажу ПЕТАК, 12 фебруара

Спортски епиграм У зимском пехару Велики и мали Ноге измешали Мали су на ћару Ал' само морално Јер где пада пара Последњи су стално.

иГ

Зима се при- Пошто су изгустирали спортску л миче крају па се ИГ РУ »конвој« англосаксонски Р свет размилео. СП0 Р ТИСТИ С У Д* .<* баве дечјим играма. У моди |в нароI Изашли људи из чито »Коларићу, Панићу, окре^ем ' кућа па кренули се Самику«, као и »Лончића«. у шетњу. Иза-

носе без

^ /

— Извините, господине контролоре, да ли се може возити картом треће класе у другоЈ класи! — Не. — Ето, онда |е добро, Ја сам без карте.

шетњу. _ . гре потпуно замениле »конвоје«. шао и Ја. Где ћу г ' ' него на Калемегдан. То је наш пензионерски корзо. Света доста. Неки шетају, неки стоје на терасама, док трећи разговарају. Шетах се и ја да ме ноге заболеше па се, најзад, ослоних на тренинга, пошто се снег отопио. ограду према Сави. Поред мене 3ато они т Р аже Д а им се Д°зволи тренинг и по лепом вргмену, Један младић, смешка се нец/то рецимо у т ОП чидеру да беру виИ упорно гледа у правцу моста. сибабе и кукурек. — Шта то гледате? — упитах га заинтересовансњ — Гледам како тече плави Дунав и мислим како се његови таласи 'ваљају кроз целу Европу. — Па то није Дунав, већ Сава, рекох му ја. Извин те, погрешио сам шће на утакмицама. Његови ме-

— Опростите, чико, дали бисте хтели да отворите и моју шпаркасу!

ПРВА ПОМОЋ (Практични савети за свакога) Пожар: Ако ти је ку^а или радња осигурана, немаш се шта помагати, него пусти нека гори. Ако пак није, хитно гаси уздајући се у се и у своје кљусе. РедукциЈа: Ако си редуциран, онда шаљи жену код начелника, да интервенише. Ако немаш младу и лепу жену, онда замоли неку лепшу комшику да ти учини услугу. Долазак таште: Против овог несрећног случаја има доста добрих лекова. Препоручује се: I 1. Намазати лице жениним ружем за усне и прожвакати мало сапуна да ти пена изађе на уста, па такав изађи пред тшту. Кад те пита: »ију црни синко, шта ти је?« — не одговарати ништа, него: »Ав. Ав. гр-р-р« и учинити покушај да је уједеш. Овај начин захтева извесне глумачке способности, зато људи, који се не осећају добрим глумцима нека прибегну другим методама и то: 2. Замоли је да ти позаЈми две чо двадесет хиљада ^динара или да ти потпише меницу, јер си толико проневерио из касе или изгубио на коцки. 3. Кажи да си пре пет дана обишао једног пријатеља, болесног од куге (колере, црног пришта, сакагије, лепре, црвеног ветра) итд. — шта ти лрво падне на памет) и да осећаш неку дрхта. вицу и бол у костима (ушима, |е-

Они се хвале да су им ове изаменк —фЗапм<па&љени> Општински регрути који бројеве преко 1500, остаће

Не умсш, Једини аматер у англосаксонском професионалном савезу Чанг-Кај-Шек, налази се у врло слабој форми па је отказао уче-

рече младић. Ја сам јако кратковид па не видим добро..."

наџери из Лондона и Вашингтона послали су му буре рибљег зеј тина да се опорави.

Врло често Кћи се тужи: — Оче, ја желим да постанем глумица! Добро, рече отац, „удај

СУБОТА, 13 фебруара Прича ми мој лекар Сава да са женским пацијентима има грдно главобо• ље. — Сујетне су брате и незналице до злабога— с ^" ! вели он. Важнији им њихов из■ глед и ефекат који произведу центру. Добила гној у синусној него здравље. Ниједна пеће да шупљини и осећа велике болове. слуша лекарска упутства ако о- Ја јој рекох: на могу да утичу на спољни из- — Госпођо, морам да вас сниглед. Ако јој кажем да ставља мим па ћу тек онда да предузоблоге на лице, она се прво рас- мем лечење. питује да ли то неће утиц^~ч на — Добро докторе. Само мотен Ако треба да се нечим на- лим Вас снимите ме са профила, маже, она неће јер се плаши да тако лепше изгледам — рече она. не остану флеке. Тако све редом. Наљутих се на ово незнање па Јуче дође код мене једна да- јој рекох да оде код другога ма, средњих година, муж <ој тр- лекара пошто ја нисам у стању говац који има велику палату у да је излечим.

три, левом палцу, кичми, слепом цреву). 4. Саопшти јој у поверењу да под канабетом под* којим она седи имаш сакривено буре црног барута и два сандука динамита. Ако ни једно од срестава »<в пали, онда нека вам само Бог> буде у помоћи. Застзгела метода Младић који је тек свршио пољопривредну школу, дође код једног во^ара и направи се важан: — Знате, вашв су методе застареле. Зато сумњам да ћете моћи обрати и тридесет кила јабука са овог дрвета. — Па, и ја у то сумњам, господине, јер је ово крушка.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна ?аједница« а. д. Телефон редакције: 25-481. Штампа »ЛУЧ«, БеогрвД,. Кра»_ љице НаталиЈв бр. 109.