Bodljikavo prase

4

СОДЉИКАВО ПРАСЕ

Рл&цлб длбив пр-емш^ т 0 сунцз му калајисано што мв и пиЈне и ја Пошљем у село разизрооаше ови колоктори што про- не андрмоље још се задужим код дој4 лозове и што ми извукоше а- чеду кафеџију тријес иљада да суру па од бруку и срамоту не- све поспла^ам а после подне кресмем у село вев се замла^ујвм немо да наплатим пара Ал о^еш овде по Београд и трошим паре тај коректор ми каже да јо греза конак и оану код таког благо- шка и мој лоз није добио. о^в стања ал шта могу кад несмем бити не&е бити и ја му подвикнем дидем кући а ево што је било и да је то госпоцка варанција јербо како се свило. госпојца вука она су они научили да варају геџу и што се купа брез костим у саву ту се направи замешатвљство па каже ми. пролетос вала равајло дођу џандари и одведу мв у Ти си бијо каваљер па мораш и кварт и ја одува десет дана а пода буднеш твоја је сезона зашто сле сам видејо да је била грвшбре не купиш лоз Па да те Види «а и да ми је госпојица Погрвшбог виш да вама сељацима све но записала нумеру и само св иде од Руке. спопала ме Она та- џабе исбрука и потроши толке ко а згодна женска пас јој Њен паре ал ако сам сам крив шта ^у па ја не мого да изврдам ве^ ку- ја да се петљам у госпоцку рапим три комада и један поклоним боту ко је још видијо да јв сењој а Она два наменим на моју љак добио неку мулетину кад је шаруљу да простите јуницу и Бог оставијо да њему лоз и ПреВећ сам бијо заборавијо на ту мија буду на њиви и ливади а нв залудницу кад ми првкјуче каже у неке цедуље и нумере.

31 €>Н1 К€11И ЧИШ11'

НЕМА ПРОВИЗИЈЕ — Зашто си ткао тужан? — Како да на будвм? Пиеао еам оцу да ми пошаље новац за кројача а он ми шаље кројачев исплакен рачун. —ОПоворилац: — Ваћ двадесет и пети пут долазим код вас с истим

рачуном... Данашњи дан је нека врста јубилеја... Дужник: — Заиста! А ја вас дочекујем без цвеКа! _ ОДевојка пред удајом радознало пита удату другарицу: — А докле је трајао медени месец?

госпојица Вука да ће да будне вучење Па да дођем и ја дођок. Еиша због вуку него због лоз и она ми утрапи неке нумере па ми каже иди равајло у лутрију и чекај да виш шта Ке да бидне ишо ја џадом ишо и једва нађок ту лутрију један ме уведе унутра и мету у једну клупу а там напред седи комесија и чита нумере одједном једко дете извуче једну цедуљу и викну нумеру а један сцвикери каже Милијон и две и-

тако ти ја награбусијо ка ники мој а сад у здравље идем код госпојице вуку на ручак ваш расзјло МИРИШЕ НА ТАТУ Госпођу Перић заболео стомак и она попије једну љуту ракију. Кад је пољубила свога синчи^а пре спавања, овај рече: — Мама, ти си се намирисала

љаде одозгор погледнем ти Ја а татиним парфимом.

онај списак што дада госпојица

—О—

вука а оно моја нумера и Ја ти — Колико је један и један? викнем Овам бре паре ја сам — Три! добијо ал они не дају да џакам — Али, Марко, соме један, кад веп не избацише на сокак и ја уз- сам ја један и ти један — колимем један фијакер и право код ко нас је онда заједно? госпојицу вуку и туна падне чес — Два сома!

ПОГРЕШИО

И то је доказ

Па ти не слушаш! Слушам. Како слушаш квд сталко зеваш! Па то је баш доказ да слушам.

Некаписани сшови Ђуре Јакшића

— Ви сте «е раио оженили! — Врло рано, тек са леде сет хиљада дуга!

У Рачи Крагујевачкој постоји Станимирови^а дом. Ту је некада била школа у којој је учио децу Ђура Јакшић. Али у тоЈ куки Ђура није проводио цео дан. Иако је у њој становао, Ђура је велики део времена проводио у друштву Рачана, који су га волели као мало кога. Није могао да се замисли боп>и ручак или вечера без Ђурв, а о славама и свадбама да и не говоримо. Ђура је имао обичај да уз винр испева у друштву по коју песмицу и да у њу убаци цело друштво. Кад се у некој кући пржи кава, Ђура је увек ту да попије прву кајмаклију. Сео би, прекрстио ноге, завио дуван, у оно време пушио, и »густирао« као нико, каву. Једнога дана, био је распуст, а Ђура се заседео у једној ку^и после ручка и, по обичаЈу, са осталима, чека вечеру. Седи он, кад тек у |<ућу баиу један човек и сав задихан рече: —. Аман, гоепон Ђуро, свуда те тражим! Где си, ако бога знаш? Присутни се збунише и свацо помисли најгоре, а дошљак настааи: — Знаш ону баба Кату, иза рвт садника. Данас јој је сахрана, а

последња јоЈ Је жеља била да Јој ти држиш на гробу слово у стиховима. Тражио сам те, и фала Богу да те нађох. Ајде, молим те одма«. Ђури би жаа да поквари друштво, али поеледња воља је светиња. Он устаде и ода пр«»о на гробље. Успут се сети покојнице и њеног старца који је неколико месеци раније умро. Кад стаде поред раке, Ђура се почеше иза ува, замиели се, па поче: »Збогом пођи, баба Като, У твој хладни гроб! Поздрави ми чика Миту И подај му овај Жоб«| Заврши ти« речима и баци у раку књижицу цигар-папира.

■» ОваЈ мора да Је велики л.убител> слика: већ чнтав сат стоји пред оном сликом. — О, не: он трпи од внзија, па мисли да стоЈи пред огледалом.

— Све док му нисам затражила новац за тоалету. —О— Чини ми се да сам ваше лице видео ве^ на неком другом месту? — Извините, господине, ја од свог ро^ења носим лице увек на истом месту. —О— Греси отаца свете се на њиховој деци, каже учитељ. Ко може да ми да један пример? — Ја, молим, господине! Када ми отац помаже при изради задатака, он никада не ваља. —О— Шта, ауто хоћеш да имаш?.. Бесмислица! Очисти рукавице бензином па иди у шетњу. То је јевтиније. —ОСкоројевић (показује пријатељима своју нову вилу у Приморју); Но, господо, како вам со свиђа моја клима? —О— МоЈ пријател. има коња који стаје код сваке гостионице. — Није то ништа. Мој пријатељ има ауто који еам стаје код сваке бензинске станице. —О— Чуо сам да сте казали да сам ја нитков. — Можда сте, али ја то нисам казао. —ОСудиЈа: — Ви признајете да сте тужиоцу ударили два шамара... Имате ли шта да додате? Оптужени; — Не. Мислим да му је то доста. Улииа јв код нас створила читав низ израза и фраза које, поред сре своЈе вулгарности, садрже у сеОе много тачности, Рецимо она изрека „Свако спроћу себе", данас налази највећу примену Јер заиста свако од нас гледа само своје интересе и све посматра кроз прнзму својих лажи подешавају према својим потребама и жељама па се често до. годи да човек чује неку глупост која је везана за известан датум, А када се мало боље заццтересуЈе, утррцц се да је тај датум важан за тога којн лаже Иђп му је сдава ил' рођендан, прослара итд. Људи се дотерују, подмлађују и фарбаЈу. Свуда шаренило. У ј литературц, У разговору, у браКУ, у моралу. Просто многе не Vогу да познам. Офарбали косу, уфитнљили бркове па само гурају. Пнтам Једног шта је то бре са тобом а он се само смеје и одговара; Идем брате за модом. Ннсам луд да ме прегази време. И тако се свет занима да му прађе време н да не заостане Али Ја опет забасах у филозофију а кте о сам нешто сасвим друго, наиме ктео сам да пишем о женама пушачима и људима непушачима пошто су то данас цве наЈинтересантниЈе врсте које су се Јако зближиле. Данас су м«-