Bodljikavo prase

БОДЉИКЛВО ПРАСС

Познавао га

не> иск&џи

,ОПОв

— Познавао сам човека који |е у наш град дошао без пет пара, а два месеца касније отворио је највећу јувепирску радњу! — Где је тај човек сада! — На робији.

Миспите пи да пољупци шкоде здрааљу) - Ја се никада нисам... ЉубилаЈ_ - Разбопепа.

кала их

Донео Ера две-три вреће чисте пшенице на вашар. Наиђе неки трговац, захвати прегршт жита у шаку, па рече: »Море, Еро, у овом твом житу има кукоља! — Има, господине! одобрава Ера. — Па, има море и горушице! — Има господине! опет одобрава Ера. Има и земље доста! Има, господине одговара Ера. На то зеленац. баци љутито ону прегршт у вреку па подвикну Ери; — Море, Еро! Кад )е веК кудим твоју муку зашто је бре, кудиш и ти? — Па, помажем ти лагати, господине! — одговори Ера.

Тм ми, Мико, данас изгпедаш друкчији! Сасвим је тачно, јер ја н нисам Ммна нС'

БИ ЗНАО

мј) Главми уредник: Теодор ДокиК. ^'2 Власнин и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакиије: 25-681. « Штампа »ЛУЧА«. Београд, КраЧ .Ј. љице Наталије 6р 100 \»/\»/\»/\»/\»/\»/\, »^'^\'/\»^\'^\'х\'/\'^ /*\/'\/*0»"'"»\/.\, '*\У1\Јк\Ук\У »\/*\/*\/.\

лност

— Ко вам |е рекао да тако ру' жном бојом малате моју собу!

ш А Р Е Н А

С Т Р А Н А

Ех, кад би само знао где ћу умрети! Зашто! Па небн иикада тамо ни ишао.

...И ја се пппитам жжеено, како тти мммо- — Ваша госпођа! жееш дда трошиш толииу ваводу и пппоред тто- — Е, па није баш тако ружна лииих ап, ап, алела Управе ваоодовода. као што видите.