Bogoslovlje

блема за сваког оног који у Исусу гледа само човека; и то сасвим природно. Јер како и да се протумачи јединствени факат, да један човек, ниског рода и положаја, чији je живот био патња и борба и који je најпосле свршио срамном смрћу на крсту, одмах после своје смрти у очима својих ученика постаје божанско биће, коме се ови клањају и служе, од кога чекају опроштење греха и привремено и вечно спасење?! Je ли присталицама хипотезе, да je Исус био салю човек, до данас пошло за руком да ово протулшче и начине схватљивилГ? Није, ни поред свег труда и знања. ГЬихов рад je сизифовски посао. То овилю добацују и они, који данас поричу историјску ексистенцију Исусову и неуспехом ове хипотезе правдају своје прибегавање другој, чудној хипотези, да je Исус био Бог, божанство, колю се служило још пре хришћакства, a које je доцннје погрешно начињено човеколг Салю ако je Исус заиста онако говорио и радио, како je у јеванфелијилга, салю ако je он заиста ускрсао, люже се схватити и разулюти како псстанак прве хришћанске заједнице тако и постанак нюне дубоке и чврсте вере, за коју се и у слфт ишло, вере: да Исус није остао у гробу, него да га Бог васкрсе п поднже себн с десне стране (Дел. 2 82 и д.). Ван сваке je сулпье да су већ први хришћани, ученици Исусови, у Исусу гледали божанско биће, давали лгу Можайску титулу Kôpioç = Господ и као таколг лгу служили и люлили лгу се (ср. Дел. 2 86 , а нарочито marana tha = Господе, дођи, у 1 Кор. 16 22 сведочи јасно и сигурно да je већ на аралгејсколг зелгљишту, дакле већ у првој, јерусалњмској цркви, Исус називан Господолг), а кад су то чинили прости галилејски рибари, који су још пре кратког врелгена с Исусом као својилг учитељем јели и пили и који су као Јудеји били строги лгонотеисти, онда су они за то морали илгати особитог разлога: Исус je заиста люрао бити онакав, како га износе јеванђелија; заиста je люрао говорити и радити онако, како je у јеванђелијшма. Исус je люрао бити Богочовек.

За прве хришћане био je Исус Христос Господ. Не као учитељ и пророк него као неограничен!! цар и господар лебдео je он пред њиховил! очима. И ту слику Исусову пред њиховњм очима није створио тек ускрс Христов; необичннл! господарел!, Господол!, показивао се Исус још за свога зелгаљског живота.

8

„Богословље“