Bogoslovlje

начно. Да би те моменте и њихов значај што живље представио, писац je често излагао идеје и акцију појединих ньехових типнчних представника. Излажући, на пример, мотиве и методе контрареформације, Д-р Пулан се служи изразитим и највиднијим представницима и носиоцима њених идеја, као што су; Карло Боромео, Филип Нери, Игњатије Лојола, Франсис Ксавье, Св. Тереза, Фрања Салски, Фенелон, Босије и др. (Lecture 1). Књига Д-р Пулана обилује концизним и класичним констатацијама и заюьучщша. Примера ради указу]емо на његову характеристику развића битних црта лутеранизма, који je својом логичном страной и резултатима свога неизбежног моралног утицаја поравнао пут за појаву пантеизма и антиномијанизма, „највећих препрека на путу ма каквог оживљења хришћанства у модерној Немачкој“ (стр. s—B). Тако исто су ванредно успешно представљени и оцењени критични прелазни моменти у доктриналној и богослужбеној консолидации англиканске и шкотске реформације (Lecture II). Дајући општу критичку оцену лутеранизма и калвинизма и неких њихових репрезентативних теолога, истраживача истине и уравнотеженог црквеног становишта ван Римокатоличке Цркве [Џон Камерон, Исак Касобон (1559 —1614), Јохан Фос (1577 1649)], Д-р Пулан несумгьиво с правом истине разлоге за верование „да је англиканска позиција добро изабрана“ (стр. 89.) и уравнотежена у сравњењу са позицијама осталих Цркава које су прошле кроз реформацију (Lecture III). У свом закључку о савременом стању протестантизма у Нем_ачкој Д-р Пулан пише: „Идеја о слободи и идеја о ауторитету нису се у Немачкој никада измириле, а дух вере и дух критицизма су заузети бескрајном борбом". „Немачки протестантизам je отпочео тиме што je простом човеку рекао да отвори и чита Јеванфеље и да иде Христу. Али то je довело до завијања Јеванђеља у покров скептичке схоластике и брисања највеличанственијих црта Спаситеља“. „Ми у Немачкој налазимо трудољубивих и учених богослова, које не муче здраве бриге, него су наклоњени једноме правцу, презиру остале и сањаре у лажним антитезама. Они су од Рајмарових дана фабриковали христосе који прете да постану многобројни као идоли каквог тибетског храма, и тако су различии један од другога, да je тешко претпоставити да су сви намењени представљању истога Биђа“. (стр. 188). '-/МЈ' У

101

Оцене и прикази