Bogoslovlje

ДОГМАТИКА И НАУКА.

1. Опште примедбе.

Вером иознајемо Јевр. XI, \

Догматика je наука о начелним истинама хришћанским, Основне истине хришћанства зову се догматима. Отуда je догматика добила и свој назив. Као наука о начелним истинама хришћанским, догматика нас упознаје са суштином хришћанске религије. Док једне од богословских наука истражују изворе хришћанства (Св. Писмо и патрологи[а), друге износе раскриће хришћанске вере у истории (Историја хришћанске Цркве), треће приказују остварење и разноврсно деловање Христове науке у животу хришћанске цркве (морално богословље, каноника, литургика, омилитика и т. д.), догматика нас уводи у разумевање саме суштине хришћанства. Тако je догматика средишна богословска наука, богословска наука кат’ per emintntiam. Зато се однос и расположение човечанског друштва у опшге, а светске науке посебице, према догматици може сматрати кдо критериум њихова начелног одношаја према богословској науци у опште. У неким круговима представника тзв. ексактне науке постони сасвим негативан однос према догматици, баш као према типично] представници богословске науке. Такво расположение према дошатици карактерише, може се рећи, мање више и читаво наше савремено образовано друштво. Догматици, као и богословско] науци у опште, пориче се право и карактер праве науке. У оправдање оваког погледа наводе се између осталога -следећи разлози. Пре свега кажу, да предмет догматике, којом се јавља Бог у Његовој суштини, у Његовим делима и одношајима према свету и човеку, не може бити познат помоћу оних средстава и начина, којима располаже и ради наука. Предмет догматике може се познати само вером, али не и знањем. Зато се овим предметом може бавити само прости и необразовани свет, док je права, ексактна наука својина учених и просвећених људи. Бранитељи науке, позивајући се на случајеве простодушие и несвесне вере, сматрају богословску науку као праву супротшост, чак као порицање истините науке. А опет има и таквих

15

Догматика и наука