Bogoslovlje

има ли којагод психолошка т. ј. таква која постоји у самом преживљавању, разлика између уверености, која бива при вери и при знању? никакие“'). Дакле je у психолошком погледу вера идентична са знањеж Али се вера и знање неоснорно разликују међу собом у матетијалном погледу. Предмет je знања све оно, што у отите иостојн, јер човечји разум хоће и тежи за тиме да зна све без изузетка. А предмет вере може бнтп и јесше салю оно што наш разум још није познао. У овоме непознатолг ныпелг разуму психологија разликује двојако непознато: 1.) оно, што се у опште може познати, и што je салю за сада непознато и 2.) шшо се нпкада не може познатп те п не може бнтп иознато човечјнм умом. Оно, што се у опште даје познати, и што je салю за сада непознато, несл!е да буде предлютол\ праве,истините вере, која би иначе бића синонилюл! празноверја. У колике се постепено улшожава и шири сфера човечанског знања на рачун баш онога што се у опште даје познати, и салю за сада још није познато, у толико баш постоји лшња и ужа сфера непознатог. Али Aia колико се повећавала и проширивала сфера човечанског знања, увек ће остати нешто непознато. И баш то за свагда непознато, што не може познати човечанекп разум, и сачнњава праву сферу истините вере. За познавање ове последнее сфере човечански служи се верол! исто онако,. како се он користи разумом у познавању онога, што се даје познати. Али као што сва сфера вере увек остаје изнад долшшаја човековог разулш, тако се и у самолl познавању ове сфере полшћу вере наш дух. руководи сасви.м засебшпм лютивилш или начелилш. Ова начела верског познавања понекад се у толико узвишују изнад лютива обичног човечанског познавања, да се она јављају за наш разул!, као сасвњм непојлlљива, безумна и саблажњива. Св. ап. Павле овако објашњава лшгућност појаве сличног лютивисаша нашег духа у познавању полюЬу вере баш онога, што се не даје познати полшћу разулш: „јер будући да у прел!удрости Божнјој не позна свет прел\удрошћу Бога, била je Божија воља да лудошћу (грчки: я бю rfjç pcopîaç“, латински:.

*) Видн његову књигу: .Логика, какъ часть теорш познанlа“. второе. С. П, Б. j 912. г, стр. 13.

20

Богословље“