Bogoslovlje

ХАМУРАБИЈЕВ КОДЕКС И МОЈСИЈЕ. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ О ВАЖНОСТИ СТАРОГ ЗАВЕТА И НЕГАТИВНОЈ КРИТИЦИ.

Стари Завет се, с обзиром на његово натприродно или божанско порекло, у старом и средшем веку, могли би рећи са малим изузетцима, у опште уважавао и ценно. Ст. Завет се уважавао и с обзиром на његову тесну везу са Новим Заветом. Нарочито се уважавао и данас уважава морални део Ст. Завета, за који сам Ис. Христос вели: „Не миелите да сам дошао да поквариА! закон и пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним“ (Мат. 5, 17.; сравни; Мат. 19, 18. — 19.; Лука 10, 26.—27.). Из Новог Завета ми знамо, да je Ис. Христос, обећани Месија, стварно и испунио старозаветна пророштва и обећања својим овоземаљским животом, учењем и страдашем, а старозаветне моралне прописе до потпуности усавршио (сравни: Мат. 5., 6. и 7. главу, т. зв. беседу Ис. Христа на Гори). Шта више Ис. Христос, дајући примера апостолима и другим следбеницима своје божанске науке, како треба морално и богоугодно живити, сам je тачно вршио те моралне преписе за време свог земаљског живота. То потврђују и речи Његове: „Ако мени и не верујете, делима мојим верујте“ (Job. 10, 38.). Осим Ис. Христа Ст. Завет су уважавали и ГЬегови апостоли. Тако н. пр. ап. Павле каже, да je Мојсијев закон свет, праведан, добар и духован {Рим. 7, 12. и 14.), који треба извршавати (Гал. 5, 13. —15.; сравни нарочито: Јак. 2, 8. — 1!.). Још се лепше и очигледније изражава о важности Ст. Завета ап. Павле по грчкој Библији, називајући Ст. Завет; ясабаушубд sic; Хркг-rôv (Гал. 3,24.). И црквени оци и учигельи признавали су такођер важност Ст. Завета. Између црквених отаца лепо се изражава о важности Ст. Завета 6л. Аугустин (f 430.) речима; „Quamqu ш et in Vetere Novum lateat et in Novo Vetus pateat“ (Quaest. in Heptateuchum 2,73.), што ће рећи: Нови Завет je у Старом скривен, и обратно Ст. Завет je у Новом објашњен. С обзиром на све ово досад речено било je у прво време хришћанства, па све до појаве слободоумне реформације, врло мало људи, који су оспоравали Ст. Завету богооткривени характер; који су нападали на шегову аутентичност, оригиналност и интегритет; и који су тврдили, да je Ст. Завет, замешен Новим Заветом, сасвим изгубио своју даљњу вредност и значај. Као први противници Ст. Завета спомишу се у Црквеној Историји нарочито иејудаистички гно-

Хамурабијев кодекс