Bogoslovlje

сгици и познати јеретик Маркијон (f с. 220.—240.)'). Осим тога теолози, па и нетеолози првих времена хришћанства више се интересују за садржај Св. Писма, a мање за уводна питања, која се типу: аутора, места, времена, аутентичности, оригиналности и интегрптета појединих књига у Библији. Тек појавом Лутера (1546,), односно у опште рефермације јавља ce већи интерес и за ова питања. Но пошто су теолози-реформатори одмах у пометку заузели према Ст. Завету либералнији или боље рећп непрнјатељски став, због свог учења о оправдању људи само веро.м у Ис. Христа и Његово искупљење без добрих дела, сасвшм je појмљиво, што су они већнну ових питања решавали и данас решавају негативно. Јавља се, дакле, одмах у почегку реформације т. зв. рационалистична, деструктивна или, како се обичније зове, негативна критика у опште према Ст. Завету, а нарочито према Мојсију и његовом петокњижју, као првом и најважнијем делу Ст. Завета. Пошто нама није камера, да се опшпрно упуштамо у излагање и побијање негативне критике с обзиром на цео Ст. Завет, препуштајући тај пос<.о онима, који су за то више позвани, ми ћемо се зато овом приликом ограничите салю на излагање и побијање неоснованости негативне критике, која се тиче Мојсија и његовог законодавства 2 ). Негативна критика je одлшх у салюм пометку почела да напада највише на Мојсија. Та je критика у току врелюна постајала све жучнија и безобзирннја, нарочито од XIX. века па овалю, т. ј. од врелюна, од кад се помело са испитивањем и тустарих источник сполюника, писаних клинаспш писмом 3 ); односно од кад се научницп почели ингензивније да баве

>) Опћа Црквена Историја, ]. Поповић (срп. превод од Д-р М. Стој кова), I. књ., Срем.,Карловци, 1912, стр 327. и 331.

2 ) О негативно] крптиин против Мојспја и његовог петокњижја види укратко, но врло прегледно: Über die Pentateuchfrage, D. D-r S. Hoberg, Freib. im Br., 1907, 4,- 15.; нарочито: Einführung in die Heilige Schrift, D-r M, Seisenberger, Regensburg, 1909,, стр 303 —306. и 311.—312

s ) Клннасто писмо je најстарпје пнсмо Предње Азије, које ]е заменило најстарпје писмо са сликама. Око 3000. год пр. Хр. клннасто су писмо примнла и семитска племена и прилагоднла га свои дијалекту. По наводу: „И напиши на том камену све речи овога закона лобро и разговетно“ (F. Мо]. 27, 8.; сравни: Нс. Наз. 8, 32.) врло je веровптно, да се клинастим писмом служио и Мојсије (сравни: Das Alte Testarn. im Lichte des Alten Orients, D. D-r A. Jerimias, Leipzig, 1916., стр. 370.). Доцније ce клннасто писмо рашнрило и изван предела Предње Азнје. Заменило га je писмо словима.

„Богословље“