Bogoslovlje

писмом. У ту сврху врше се са успехом ископавања старйх порушених градова на истоку и томе слично. Од научних експедиција у ту сврху спомињу ce: L, године 1886. почела je са нскопавањем у Месопотамии и у опште на истоку „Северноамеричка миснја“, под руководством H. V. Hilprecht-a, проф. асиријологије и компаративне филологије у Филаделфији и асиријолога Peters a; 11., године 1897./1901. „Немачко оријечтално друштво“, под руководством асирнјолога v. Moritz-a и Koldwey-a и 111., од године 1897./1899. вршила je ископавање на истоку и једна француска научна експедиција, коју je водно М J. de Morgan. Француска експедиција je била те cpeke, да je међу рушевинама старог града Сусан нашла у месецу децембру 1901. до јануара 1902. оригинални докуменат Хамурабијевог кодекса, који je по својој важности свакако докуменат првог ранга. То je један велики камени стуб (2 1 /* гп. висок, обим с дољње стране 1,90 т., а с горње стране 1,65 m.) са рељефном сликом, о којој смо век напред говорили и исписаним кодексом у 44 реда. Овај je драгоцени споменик одмах превежен у Француску и смештен у знаменита луврски (Louvre) музеј 1 ). Француски доминиканац и учени асиријолог Vinc. Schell je за невероватно кратко време овај споменик преписао и превео на францускн језик, и тиме учинио, да je овај важан споменик постао приступачан и ширем научном кругу. H. Winckler je опет превео са француског на немачки. Winckler-ов превод сматрају врло добрим 2 ). После публиковања Хамурабнјевог кодекса на французом и немачком језику, јавља се за кратко време читава литература по овом питању. Хамурабијев кодекс je и дан данас предмет пажње и расправе тако реки целог ученог света, нарочито од кад се попело прнказивати и тумачити више паралелно са Мојсијевим законодавством, односно у колико се више распирује борба за Вавилон и Библију и прецењује вредност вавилонске културе. Код нас се о овом питању досада није ништа писало, осим што je прошле године одржао у И. Београдској Гимназији једно обичније, можда и тенденциозно предавайте о Хамурабију и Мојсију Dr. Чеда Марковик, професор. Правног Факултета у Суботици.

9 Louvre je најстарпји краљевскн дворяц. Сада најбогатијн музеј на. свету. Нарочито je богат асирскилг и феничким старинама.

2 ) Dr. Cohn, ibid. стр, 8.

32

„Богословље“