Bogoslovlje

СТЕВАНА СТРАТИМИРОВИЋА, МИТРОПОЛИТА КАРЛОВАЧКОГ, ПЛАН ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА.

Обрада историје нашег ослобофења изашлајевећ из области епског одушевљења и легендарних завоја савремених рапсода и других песмопеваца и из руку мемоариста, чија су казивања место пута врло позна, заокругљавана и непоуздана. Кад се марљивије стало загледати у архиве и друге писмене изворе онога доба, онда je изашло, да су исполинско прегнуће и моћ Карађорђа са вулканским потресом и изливом народне снаге у 1804-oj, као и смело прикупљање премореног у борбама, које су превазилазиле људску снагу, народа и прихваћање народне заставе расно оштроумног Милоша у 1815-oj годинн, само,, благодарећи и политичким приликама суседства и Европе у опште, једна успела фаза у великом низу ослободнлачких покушаја нашег народа још од првих дана по најезди турској на његову земљу. Тако исто, све се више обелодањује и крупна сарадња у делу ослобођења и осталих крајева српских, важно учешће у њему свнју и од свуда мисаоних и пробуфених Срба онога времена. То не смањује ореоле Карафорђа и Милоша, нити ослабляв значај Шумадије, на чијем je огњишту у једном добро погођеном часу букнуо онај вековима зажигани огањ, распламтио се тако, да га недаће и неприлике нису могле више утульивати и запрећавати до бољих прилика, a још мање потпуно угушити. Напротив, отпадање и чишћење намерних дометака и вештачких украшавања, уклањање онсга, што су, и ненамерно, само време и природни заборав правог стања ствари нанели, учиниће, да њихове и њихових сарадника из ширег Српства и Словенства сјајне фигуре заблистају у истинској светлости својој. Пијемонту Српства и Југословенства не ће нншта одузети од заслуга, ако завршна истраживања извора покажу, да идеја ослобођења није његов оригинал, него стара заветна мисао српског народа и његове водиље, Српске Православие Цркве. Та je мисао, враћена на путевима својим из обележенијег уточишта свог, Ђурђевог Смедерева и сремских збегова његових потомака, у стародревну Патријаршију Пећску, као базу своју, налазила одушке у Херцеговини и Црној Гори, тамо се, кроз отворене прозоре у Слободан и образовани свет, вентилирала и

38

„Богословље“