Bogoslovlje

тнмировићева могла бити она јасноћа петроградских изјава и ослободилачких захтева Гаговићз, који je 2. новембра 1803. године био примљен и од руског цара Алексапдра I. Ако због даљине није могуће присајединити Србе Русији, казивао je Арсеније, онда Срби мисле, да би Русија требала потпомоћи уједињење свију Словена на југу у једну целину, у СловеноСрпско царство, у државу, која би била достојна п једнога од великих кнезова руских, кога император буде одредио 1 ). Да Гаговић није од куће понео одређене појмове о начину ослобофења, види се и из тога, што, кад су га у Петрограду питали за пуномоћија у овом смислу, није их могао показати. И не свршивши онај јавни школско-просветни посао, ради кога je у Петроград отишао, он се одмах, дакле у очи Кярафорфевог устанка, морао „по височајшој вољи господара императора“ 2 ) журио вратити у отацбину, колико ради сузбијања агитације и интрига Наполеонових у приморју и западням крајевима нашим у опште, још више да би се нашао на свои лшсту због догафаја, који се у Шумадији припремали. Архимандрит Арсеније проширио je своје схватање народнога дела за време свог бављења код митрополита Стевана Стратимировића и владике бачког Јована Јовановића. Из појмљивих разлога, обазриви великодостојник Стратимировић није непосредно о томе ништа записао, али нам каже, да му Арсеннје, архимандрит манастира Пиве и проигуман Хилендара, „обоихъ обновитель ревнителнМшш спомощникъ“, географске белешке о Херцеговини „въ перо сказа 1803. п 1804. года, два крашъ сюду (кроз Сремске Карловце) въ Росс О-о и обратно ароходя“ 3 ). Ате белешке Стратимировића много нам напомињу „Опис турских области и у њима хришћанских народа“, што га je, како гласи Стратимировићев запис од 10. јуна 1797. г. на њему, у 1771. години патријарх пећски Василије Бркић написао Русима 4 ), као обавештајну графу за онда намеравани рат Русије, ради ослобофења Балкана и васпостављења византијске империје, такозвани Грчкп Пројект Катарине 11. Више

l ) Миленко Вукићевнћ Карађорђе, књ. I, Београд 1907., стр. 236.; књ. 11, Б. 1912., стр. 203.

2 ) Саоменпк LUI, стр. 93.

3 ) Д. Руварац Географске белешке о Турској митрополита Стевана Стр тимнровмћа, Саоменпк Српске Краљ. Академије XXXIX, стр. 107.

4 ) Издао га Ил. Руварац у Саоменпку X, 43.

40

„Богословље“