Bogoslovlje

сеци. Њено руско порекло и високи положа] у свету, с једне стране, доброћудност, прнступачност, кроткост, ласкаво опхођење са свима и миловидност, с друге стране, одмах су обратили на њу општу пажгьу у Угарско], нарочито православное њеног насеља, и довели су јој општу љубав, која као да je и била главки узрок кињења од стране виших аустријских Кругова и њене ране смрти. Кроз цео XVIII век аустријска дипломација je чинила сметње Србима у односима њиховим са Русима, a још при Петру Великом руски посланик у Бечу пише својој влади 17. марта 1707. године, да се цесареви министри никако не саглашавају на позив руске војске у Седмоградску земљу ради умирења Угра, jep се цар руски може утврдити у Угарској. ослањајући се на православие Србе, који тамо живе 1 ). И сада су се проносили гласови, да je неизмерна преданост маџарског племства према палатини изазвала на бечком двору бојазан, да се не би, уз учешће моћне Русије у судби своје велике кнегиње, супруге угарског палатина, Угарска оделила од Аустрије и постала засебна краљевина 3 ), ида су огорченна, што их je палатина у том погледу претрпела, переметила њено здравље и напослетку je пре времена у гроб свела 3 ). Умрла je 4./16. марта 1801. године. Поред свега нежног и брижљивог поступања према руској велико] кнегињи њеног супруга палатина Јосифа, околина двора и у Будимпешти и у Бечу тајним интригама вршила je тортуру над њом и док je била здрава, а нарочито кад се разболела,Католичке духов'ништво се на све начине старало, да супругу палатина преведе у унију, па joj je пре доласка ньеног удесило у двору и цркву у католичкой виду и обреду, и поверило je старању познатог ренегата, епископа будимског, Грка Дионисија. То je онај митрополит београдски (1784.—1791.) Дионисије Поповић, Пападопулос, Папазоглу, какому je кад требало, који je за време треће окупације аустријске једног дела Србије играо недостојну улогу агента и шпиуна њиховог у Београду. Кад су се и онда аустријанци спремали да повуку,

] ) С. М. Соловъевъ Исторlа Россш, второе издаше, кн. третья, т. XV, 1435.

2 ) Мало пре тога, у 1795. годцни, откривена je била заверя у таквом циљу.

3 ) Из Сочинен! й Державина, 2. акад. изд. И, стр. 368. —374. Труды Юевской Дух. Акад. 1896., декембръ, сгр. 487.-488.

45

Стевана Стратимировића план