Bogoslovlje

митрополит Стратимировић хоће и да проведе српску ствар и саставља мемоар за императора Александра I о ослобофењу српског народа у интересу саме Русије и предаје га Самборском. Овај се решава на стални одлазак у Русију и лично дејствовање за остварење тог плана. Због слабости и старости, а и да би успут прикупио још више опажања ради одбране Стратимировићеве тезе, он се креће преко српских и других југословенских крајева у Трст, а одатле бродом за Русију. Браћа Чардаклије су отишли на српско ратиште, а друга два плана будимпештанског родољубивог круга, учени румљани, Атанасије Стојковић и Теодор Филиповић, доктор права, одлазе краћим од Самборскова путем у Русију, први да тамо остане и, као професор и ректор Харковског Университета, ради за свој род, а други да се тамо придружи првој српској депутации и пофе с њоме у Петроград, као интелектуална допуна њена, a затим да се с њоме врати устаницима српским, па се, као преименовани Божа Грујић, умом и пером у својству првог секретара Правитељствујућег Совјета сав до смрти своје (f 1807.) преда народном делу. Није потпуно измишљена она форма за отпуст Филнповића из руске службе, ни оне речи у писму, састављеном у Харкову, којима као да Карађорђе подсећа овога на састанак у Великом Дубоком, у збегу између Београда и Обреновца, и на заклињање том приликом Филиповића, да иде у Русију и да научи руски језик, како би се придружно онима, које ће устаници послати та.мо, и био им ryvian и писар 1 )Због заобилазног и дугог пута свог Самборски није са собом понео Стратимировићев мемоар, него га je у јуну Aieceuy предао руском посланику у Бечу, да га овај спроведе у Петроград. Напису Стратилшровића дат je наслов: Записка Стефана Страши мир овина, православного сербского и влахшскаго митрополита, въ угорскомъ каролевсшвњ сущаго, представленная чрезъ посредство русского протоиерея А. А. Самборскаго Государю Императору Александру Павловичу, въ 1804. году, объ освобождены сербского народа вообще“ 11 ). Да би император лакше схватио мислн Стратимировића, морали су из тьеговог, и за Србина тешког, словено-српског састава начинити

Ј ) Мемоарп проте Мат. Ненадовпћа, 108.

2 ) Оригинал штампала Чтетя въ Императорскомъ ОбществЬ Истор\п а Древностей РоссШскнхъ 1868., к. 1, V смЪсь, стр. 241—256.

50

„Богословље“