Bogoslovlje

МЕТАФИЗИКА И ТЕОЛОГИЈА ФИЗИЧАРА АМПЕРА.

I Велики физичар Андре Мари Ампер (André-M=rie Ampère, 1775—1836) бавио ce целог живота c љубављу и с успехом философијом и нарочито психологијом. Чувене су у његовој психологији нарочито извесне асоциације психтчких садржаја које je Ампер први запазио и назвао конкрециама (concrétions d’habitudes). Конкреције нису ништа друго него оне симултане асоциације, које je Вунт кашње назвао асимилациама. Познато je да je Вунту, пре свега у Немачкој, због тих асоциација (које je он додао сукцесивним асоциациама старе психологије) приписивана нарочита заслуга, уосталом, као и првенство које у истини припада Амперу. У своје време je била врло добро позната и Амперова „теорија односа“ (théorie des rapports), теорија „независних релација“ (des relations indépendantes). Сам Амтер je веома прецењивао- ту сво|у метафизичку хипотезу о релациама „апсолутно независним од нас", а у том погледу га je jour далеко превазишао његов син Жан Жак Ампер у свсме „Уводу у философију мога оца“ (Introdmtion à la philosophie de mon père). Како Ж. Ж. Ампер вели, његов je отац с.матрао метафизику наук ш „најлепшом и нафостојнијом људскнх напора". Та je наука за гьега „наука о интелигенцији“, коју он назива „у опште психологијом, науком о души“. Али je зове исто тако метафизиком „у je дном општем смислу“, „а покадкад философијом' 1 ). Доиста се врло често чини да je Амперу психологија у извесном најширем смислу исто шго и метафизика, као што je од прилике дачас код Бергсона случај. Али неки пут се чини друкчије, а на једном месту Ампер вели изрично: „троба разликовати психологију, где се изучава човекова интелигенција са СЈбјективног становишта (sous le point subjectif) од метафизике, где се испитује објективна реалност наших сазнања“-).

1) Philosophie des deux Ampère, par J B. St. Hilaire, 1866, p. 7—B.

2 ) Исп. Амперов спис .Essai sur la philosophie des sciences“, 1834, p. 263. У овей cnucy учинио je А«пер један пчкушај врло детаљне класификације наука која je y главном заснована на дистинкцијама његове. психологије.

„Богословље“