Bogoslovlje

ћанство, која су „повољна за хришћане“ (passages favorables aux crétiens). Другу врсту доказа чине докази из списа противника Хришћанства. Ту Ампер доказује, на првом месту, да je ради циљева самога Хришћанства морало бити и нехришћанста. Најзад, ту Ампер помиње повољна - мишљења о хришћанима појединих знаменитих представника паганизма (као н. пр. Лукиана и др.). Најважнија je трећа врста доказа. То су, разуме се, докази из Новог Завета. Пре свега, вера самих апостола заснована je, вели Ампер, на искуству. Чудеса су такође докази искуства, искуствених чињеница (preuves de fait). За аутентичност Јеванђеља наводи Ампер више доказа, који на сваки начин нису оригиналки, али су интересантни нарочито зато што долазе од овог славног физичара, који je створио читаву једну нову грану физике, електродинамику. Поменућемо ипак неке аргументе који су свакако најинтересантнији са становишта једног егзактног паучника, као што je био Ампер. Такав je, на првом месту, овај аргуменат: лаж се по Амперу не може замислити у Хришћанству, зато што би лаж ту представљала противречност у самој себи, contradictio in adjecto. Други један аргуменат заснива се на дејству Хришћанства: на име, истинитост Хришћанства доказује по Амперу већ и силно гьегово дејство, његов утицај. Из свих тих аргумената следује по Амперу да je хришћанска, специално католичка религија једина истинита религија. То je' метафизичару Амперу јасно јер, вели он: „метафизичар би имао потребу, да би видео истину, само да испитује начин, на који ова Божанска религија објашњава у исто време величину и нискост човекову, и идеју, коју нам она даје о односима Божијим са његовим створењима и о циљевима Провиђења“ (des vues de la Providence) 1 ). У свима овим доказима за истинитост католичке религије, као и у осталим теолошким питагьима, може се врло лако запазити утицај Паскалов, коме je Ампер иначе у многом погледу по својим духовним тежгьама био сродан. У сваком случају велики физичар je био дубоко религиозан и стално je мислио на Бога и о Богу. На једном месту вели Ампер: „Корисне су мисли оне које сликају атрибуте Божје;

Ь Ист. Die Philosophie A. M. Ampère’s, р. 100.

87

Метафизика и теологија физичира Ампера