Bogoslovlje

строг монотеизам. Место претходнога причања о томе како су постали богови, па онда од ньих свет, у Библији сретамо вечнога Бога, о чијем се постању не може говорити. Библијски автор не зна за теогонију, као што смо видели у другим причама о постању света ; он зна само за космогонију. Његов Бог није зависай од вечне материје, од које постају митолошка божанства, он je над материјом, он je трансцедентан. Материја. није непријатељска сила према божанству, с којом се треба мучно борити и савладати je ; она je послушно средство из коjera постају све ствари. Када прочитамо прве маркантне речи у Постању: „У почетку створи Бог небо и земљу“, нама се чини као да у ньима чујемо одговор свештенога автора на прве стихове са прве таблице епоса Енума елиш, где се каже; „Када горе небеса не беху названа, нити je земља носила име, . . . . тада су створени богови усред (неба) . . . .“.А када вавилонски мит прича како je мрачни хаос побеђен од бога светлости, библијски автор у два потеза брише тога храброга борца против Тиамате, и, чисто бисмо рекли, полемички пише против тога: „И.рече Бог: нека буде светлост; и би светлост“. Његов je Бог творац и светлости. И док вавилонски богови стреле од страшне Тиамате и њених помагача, и пуштају да их Мардук уцењује, који и сам мора да прибегава свима ратним лукавствима да осигура себи успех, дотле библијски Бог у миру и задовољству, са сувереном влашћу и достојанством, једном речју, рекли бисмо: једним мигом, ствара и уређује што хоће. Видели смо какве лепе религиозне идеје садржи библијска космогонија; али када се те идеје упореде са сличним представама код других народа, њихова вредност неизмерно одскаче. Нашли смо да има додирних тачака између светских митолологија и свештене космогоније; али сада видимо да су разлике огромне; оне су управо битне, а додирне су тачке случајне и споредне. Констатовали смо да je автор као грађу за своју космогонију узео туфа митолошка причања; али их je тако употребио да je од њих мало шта остало, он je иступио против њих с полемикой. Библијска космогонија дише сасвим другим духом, него оне које треба да леже у њеВој основи. Споменули смо да je автор веровао у посташе света, како га je описао. Та je вера наивна, али није фантастична. Он говори дечјим језиком, јер говори народу, који још није имао филозофскога језика. Али на дечјем језику говори високе ствари.

133

Библијско казивање о постању света