Bogoslovlje

Осям разлике. која се тиче њихових линиях карактерних особина, између Хамурабија и Мостоја постоје велике разлике и што се тиче појединих одредаба у њиховом законодавству..У следећем излагању наводимо те разлике:

§ 218. „Ако један лекар начини ш и операцији са ножићем од бронзе некоме велику (тешку) рану и усмрти га, или отвори оток са операционим ножићем од бронзе и око му исцури, нека му се обе руке отсеку.“

II Moj. 21, 12., 13. и 14. „Ко удари човека, те умре, да се погуби. Ако ли не буде хтео, нека му та Бог даде у руке г одредићу ти место куда може утећи. Ако ли би ко нехвалице устао на ближњега свога да га убпје из преваре, одвуци га и од олта'ра мога да се погуби.“

У овим ce одредбама види оч игл едва разлика. Док се у у Мојсијевој горњој одредби, што се тиче убиства, истине разлика измену намерног убпства и убпстза нехотичног, случајног; дотле се у 218 § Хамурабијева кодекса то не чини. Хамураби на овом месту не прави разлике између убиства из непажње и несретног случаја То не чини у цитираној одредби ни Мојсије, но зато се обојипа надопуњују другим одредбама (§ 251.; II Мој. 21, 29,), кад убиство изазове во, који хоће да боде, а господар ньегов за то знао. У сваком случају je доцније јеврејско законодавство учинило велики напредак, што се тиче побуде пре учињеног дела, која je без сваке сумње најважније мерило при квалификации учнњених дела. Да je јеврејско законодавство напредније и од вавилонског, то признаје и либералки енглески социјолог, нарочито етнолог Е. Westermarck I '. Осим горње разлике (убиство из непријатељства и убиство нехотично, случајно), Мојсије истине даље разлику и измефу обичног убиства и уморства (И Мој. 21, 14.), што код Хамурабија ннје случај. Ми се у горњим цитираним одредбама сусретамо joui са једном великом разликом нзмеђу Хамурабија и Мојсија. Та се разлика тиче крвне освети. Познато je, да je уз право одмазде (ins talionis) код старик народа, па и Јевреја, постојала и крвна освета, због које je људско друштво много патило. Мојсије, да би сузбио или бар донекле ублажио тај сурови или

] ) Ursprung und Entwicklung der Moralbegrilfe, Dr. E. Westermarck (немачки превод од L. Kätscher), 1, Bd, Leipzig, 1913, стр. 261.

190

„Богословље“