Bogoslovlje

нашаг времена, треба независно да попуне верску схему одређеним теоријским садржајем, и да je изразе у згодним за себе символима вере или једном таквом збиру догмата, који би одговарао њиховим индивидуално - интелектуалним потребама и захтевима времена 1 . Таква je садржина теорије еволуционизма у односу према догматици као науди. Основна њена je погрешка je у том, потпуно неправилном, гледишту на догмат као на нетто што je без живота, мртво. Разлог таквом гледишту je у тој неизменљивости суштине догмата. И стварно, догмати као Божје откривење, као мисли апсолутног ума Божјег, морају бити неизменљиви у својој суштини. Но тако схватана неизменљивост нипошто не значи мртвило и непокретност. Напротив неизменљивост и сталност у духовном свету јављају се основой највеће плодотворности и живота. И у фивичком свету неизменљивост бића се сједињује са способношћу за живот и разновршношћу у формама пројављивања. Семе остаје увек једно исто. Но та неизменљивост неозначава његово мртвило Наротйв, оно живи, расте, зри и доноси плод. Па ипак, ма какве промене испитивало за време раста и сазревагьа, оно се ипак враћа у своје првобитно стаже. . Сам Христос Спасителе упоређује своју реч, а следствено, и догматско учење са Семеном. „Сејач реч сеје... И друго паде на добру земљу и даде рад који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и шесет и по сто“ 2 . Тако исто живи и дела и остаје неизменљив у својој суштини хришћански догмат. Он улази у човечју душу, која га прима, и почигье да расте, зри и доноси плод у облику одговарајућег појимања света и моралне делатности. Насупрот мишљењу ричлијанаца и православних неохришћана, немогућ je морални живот без догмета. Св. Ап. Павле формулише благовест Христову, која je садржала у себи догмате, као „силу Божју на спасење свакоме који верује“ 3 . Разуме се, сила која спасава не може бити мртва, мада и остаје неизмешьива, увек равна себи у суштини својој. Она увек носи са собой живот и стваралачку де-

! ) .Новый путь', 1904 г. т V. стр. 101-102: В. Оаковлевъ: къ вопросу о догматахъ и догматическомъ развитш церкви.

2 ) Марко, IV, 14, 8.

3 ) Примљ. 1, 16.

215

Догматика и наука