Bogoslovlje

латност. И хришћанство, са својим догматима, јавила je ce као творачка сила која je саздала нови свет, не само у духовном већ и у културно-материлалном односу. Сав савремени културни свет, са свима његовим одликама, јесте резултат делања животворне силе догматског учета које je саопштио човечанству оваплоћени Син Божји. Догмат je правило хришћанске вере. Са ове стране он треба да буде разматран као принцип догматичке науке. А принцип свагда и свуда мора бита сталан и неизмешьив. Такве принципе има свака права наука. Без принципа није тачна наука ни могућа. Тако се математички аксиоми сматрају за неизменљиве; па онда тако се сматрају неизменљивим и принципи на којима базира правна наука, нпр. jus naturalis се код многих ауторитета правничких сматра, ако не за нетто савршено неизменљиво, оно бар за нетто стално и обавезно за све. И чак таква наука као што je философија која je, рекло би ce, највише одушевљена потпуном слободом мишљења, тежи да нађе једну излазну тачку, један принцип који би био сталан, иеизмењив и признат од свију. И ако еволуционизам не одриче научни карактер таквим дисциплинама као што су математика, правке науке, философија, на том основу што и оне признају неизменљиве принципе, своје врсте догмате, то како он може говорити о мртвилу догмата, закованом, по речима еволуциониста, у неизменљивим догматским принципима? Ми смо овде били узели у обзир приговор еволуционизма, стојећи на теговој тачки гледишта, т.ј. допуштајући да су догмата неизменљиви принципа вере. Но сада да видимо да ли je стварно тако. Да ли може да буде безусловно непокретно и неизменљиво живо семе, стваралачка сила, органски принцип? Учи ли доиста Хришћанска Црква да су догмата, као производ апсол}'тног ума Божјег; апсолутно непокретни, неизменљиви, мртви? Васељенска Црква није никада тако гледала на догмате. По учету Цркве, догмати су Богом откривене истине које чине основу религиозное савеза између Бога човека. Човек који верује мора узимати активно учешће у овом савезу. Без таквог учешћа религија и нема смисла за човека. Активно учешће верујућих у односу према догматима изражава се у свесном усвајању њиховом. Ово усвајате догматта од стране хришћанина врши се у потпуној сагласности са законима

216

„Богословље