Bogoslovlje

човека тако и деле Цркве, али у истој његовој врсти, т. ј. у једном истом предмету појимања. Религија, ствар душе, нека у овом односу буде слична телу. Са прирастом година тела, мада и показују и развијају своје удове, то ипак остају то што су била. Цветно доба детињства и зрео узраст старости врло се разликују међу собом, па ипак старцима постају они дети који су раније били деда, тако да и поред тога што се узраст и спољашност једног истог човека измењују, тим ништа мање природа његова остаје непромењена, личност његова остаје једна иста. Удови код детета су мали, код младића већи, но ипак они су једни истн. .. Овоме закону напредоваша мора да следује и догматско учење хришћанске релихије; т. ј. нека оно у току година јача, у току времена се раширује, у току векова узвишује, но остаје неразрушено, неповређено, цело и савршено у свима подразделима својих дедова, у свима, тако реки, удовима и осећањима својим, следствено, без најмање промене, без икаквог губитка своје садржине, без икакве измене својих одредаба“ 1 . Еволуционизам je, дакле, погрешай у својој суштинн. Он без основа сматра хришћанске догмате за мртве. А у ствари они су живи. С друге стране, он неправилно рачуна догмате у нешто непокретно, апсолутно неизменљнво. Јер стварно, они се стално покрећу, објашњавају се и развијају ce y религиозном сазнању сваког оделитог хришћанина и деле Цркве Христове уопште. Ради потпунијег објашњења овог нашег завршног тезиса ми морамо ближе да разгледамо joui нека приватна мишљења у теорији еволуционизма, која се односе на догмате.

1 Comonitorium primurn С. ХХШ, Migne, Р. Lat. col. 667—669,

Др. Т. ТИТОВ.

(Наставнће се)

218

„Богословље“