Bogoslovlje

сваког органсног развитка. Васељенска Црква овде признаје сву пуноћу еволуције. Сам господ Христос, Глава Цркве, у своме земаљском животу и делатности показао je први пример постепеног људског рашћења у вери, усвајања догмата. Јеванђелист Лука сведочи о том у следећим речима : „Исус напредоваше у премудрости (яроекоягем èv Ti] docpîa Kai fjXuda) и у расту“ 1 , Св, Јован Златоуст разуме овде напредовање Христово баш у области знања : „pXudav svraüxiä cppcn rpv reXeîav èj-uyvcüdiv“ 2 . A Апостол Павле, оцртавајући продес усавршавања духовног живота хришћанина, говори о самом себи: „када бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах, а кад постадох човек, одбацих детињство 3 . Том процесу сталног усавршавања подчињен je, по учењу An. Павла, и живот деле хришћанске Цркве, коју изједначује са живим телом Христовим. „И Он“, т. ј. Гостод Исус Христос, говори Апостол, „поставио je једне за апостоле, а једне за пророке, једне за јеванђелисте, а једне за пастире и учитеље, на припремање светих за дело служења, на сазидање тела Христова, докле достигнемо сви у јединство вере и познање Спна Божјег, у човет савршена, у меру иотпуног узраста Христовог “ 4 . Ово учење откривења о догматском усавршавању сваког појединог хришћанина и деле Христове Цркве најасније излаже Лирински монах Вићентије, у једном свои специјалном делу. „У цркви Христовој“, пише он, „мора бити непрестано напредовање, рашћење религије, и уз то огромно. Само, ово мора бити стварно напредовање, а не измењивање вере. Напредовање, рашћење састоји ce y томе што ce овај или онај предмет усавршава сами по себи; а промена у томе, што известан предмет престаје да буде то што je био и претвара се у други. Нека, дакле, расте и у вишем степену напредује, са током година и векова, поимање, разумевање, мудрост како сваког хришћанина понаособ тако и свију заједно, како једног

1 11, 52, упореди ст. 40.

2 Migne, Р. gr. t. LXII col. 83, c. 3. A Блажени Теофилакт изражава ce још одређеније. „Он", т. ј. Г. И. X. .присутну у Њему премудрост показује мало по мало*. БлаговЪстникъ. Толковаше на Св. Евангелlа блаж. oео филакта, axpien. болгарскаго. Руск. прев. 1910. г. кн. II стр. 291,

3 I Коривћ. XIII 11.

4 Ефес. IV. 11—13.

217

Догматика и наука